Smatra ovo stručnjak za međunarodne odnose Lučiano Kaluža, komentarišući i analizirajući političke procese unutar Evropske unije, ali i neka nova obećanja briselskih zvaničnika da bi u nekom narednom periodu, od par godina, moglo doći do prijema novih članica u ovaj evropski elitni blok. Kaluža ne vjeruje u jedan takav scenario, te smatra da se radi samo o deklarativnim porukama i pustim obećanjima, koja smo mogli čuti i u nekom prethodnom periodu. 

Podsjeća da to traje već dvadesetak godina, te da je još 2003.  na Solunskom samitu usvojena Deklaracija u kojoj je izražena podrška ulasku balkanskih zemalja u ovu uniju. Tada su države regiona dobile poruku da ih ova zajednica želi u svojim redovima. Od tada, pa  do danas, samo je Hrvatska primljena. Onda je šef Evropske komisije Žan-Klod Junker 2018. poručio zemljama u čekaonici da će do 2025. ući u ovu zajednicu, a slična obećanja smo mogli čuti i prije par dana kada je predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel odaslao novu poruku, da ova unija mora do 2030. biti spremna da prihvati nove države članice. 

- Stalno nešto obećavaju i prolongiraju rokove. Pri tome je napravljena jedna čekaonica. Ali, ulazna vrata u Evropsku uniju su i dalje zatvorena i zaključana, dok izlazna postaju sve otvorenija. S obzirom na sve okolnosti, mislim da je ulazak balkanskih država, pa samim tim i BiH u ovu zajednicu, sve manje realan. Postaje jedna vrsta utopije. Mislim da ni Crna Gora nije ništa bliže ovom ulasku iako briselski zvaničnici tvrde drugačije. Jednostavno unutar ključnih država članica ne postoji raspoloženje  za tako nešto. Kada je u pitanju Ukrajina, tu stvari stoje drugačije te su mogući neki bolni kompromisi, koje bi Brisel mogao napraviti u slučaju ove države - kaže Kaluža.  

Scenario

Prema njegovom mišljenju, jedini način da pojedine države ipak budu primljene, pa i BiH, može biti ukoliko dođe do nekog novog sukoba, a koji pojedini evropski lideri pokušavaju čak isprovocirati, jer kroz njega vide dobru priliku da bi mogli riješiti nagomilane ekonomske probleme. 

- Vide to kao mogućnost za jedan restart sistema. Mislim da je to trenutno jedini scenario. Ne vidim drugi način, jer nas ne doživljavaju kao ozbiljne partnere. Pored toga i sama unija se nalazi u rasulu, te je veliko pitanje šta će s njom biti u nekoj bliskoj  budućnosti - kaže Kaluža.   

Da vlada negativno raspoloženje unutar EU, kako kaže, potvrđuje i nedavno objavljeni Eurobarometar, anketa koja je sprovedena u ime Evropske komisije, a koja je trebalo da otkrije kakvo je raspoloženje građana država članica kada je u pitanju neko novo proširenje. Prema ovoj anketi, čak 44 odsto ispitanih protivi se tome, ali je i dobar dio onih koji su rekli da su "donekle za". Ove dvije grupe građana čine između 55 i 60 odsto u pojedinim evropskim državama. Ukrajina inače najbolje kotira kao potencijalni kandidat, sa podrškom od 52 odsto. Iza nje su Crna Gora i Srbija sa 51 odsto, a na trećem je BiH (48). Najmanju podršku među zemljama kandidatima ima Albanija (45 odsto). 

Najveći procenat onih koji nisu za novo proširenje je u Italiji i Francuskoj, ali na visokom mjestu su i Njemačka, Češka i Austrija. Građani ovih zemalja smatraju da to ne bi bilo u nacionalnom interesu njihovih država. S druge strane, potencijalnim novajlijama najviše se raduju Šveđani (78 odsto), Danci (75) i Litvanci (74). Novim članicama raduje se i visok procenat Hrvata - 61 odsto, ali ne baš svima podjednako. Najveća podrška iskazana je u slučaju BiH (74 odsto). 

Kaluža kaže i da to što se ideji proširenja najviše protive građani nekih najmoćnijih evropskih država, poput Francuske, Italije i Njemačke, govori mnogo. Objašnjava to time što je u pomenutim državama do prije par godina bio stabilan i lagodan život, a onda se sve naglavačke preokrenulo. Prvo migracije, onda pandemija, a zatim i finansijska i ekonomska kriza, koje su dodatno produbljene nakon izbijanja rata u Ukrajini. 

- Danas građani tih zemalja  žive u egzistencijalnom rasulu i strahu šta će biti sutra, te onda i ne treba da čudi što veliki broj građana tih država ne gleda blagonaklono na novo proširenje Evropske unije, jer smatraju da  im to ne može ništa dobrog donijeti, da će im to predstavljati novi problem, a  pogotovo jer oni na balkanske države gledaju kao na nedovršene i nesređene zemlje drugog reda. Pri tome imaju negativna iskustva oko prijema novih članica, a tu prije svega mislim na Bugarsku. Zato oni danas na BiH, ali i na druge balkanske zemlje gledaju sa određenom vrstom podozrenja, smatrajući da ovdašnje države iz regiona ne  mogu biti ravnopravni članovi njihove porodice, koja je već  iznutra dobro narušena. Mi smo za njih samo dodatni teret, kamen o nozi – navodi Kaluža. 

Dizači ruku

Mišljenja je da kako se krize unutar pojedinih evropskih država, ali i same EU kao zajednice budu uvećavale, ali i pojavljivale neke nove, to će i raspoloženje građana prema ovoj ideji proširenja biti sve manje. Kao veliki problem, vidi i to što briselski zvaničnici, ali i aktuelne evropske elite ne rade ništa smisleno da izvuku Evropu iz duboke jame u koju su je gurnuli. 

Sličan stav ima i pravnik i politički analitičar Milko Grmuša, navodeći da iz godine u godinu raste negativni stav prema ovom pitanju, kako kod članica Evropske unije, tako i zemalja kandidata. 

- Taj evroentuzijazam je sve manji. Veliki dio Evropljana strahuje od novih članica i jeftine radne snage. Naravno tu su i određene kulturološke razlike, ali i jedan negativno istorijski odnos prema ljudima sa istoka Evrope, a pogotovo sa prostora Balkana. Smatraju da mi civilizacijski ne pripadamo ovoj zajednici. Pri tome nikako ne treba zaboraviti pomenuti šta je jednom prilikom poručio francuski predsjednik Emanuel Makron, da je prijem novih članica nemoguć dok se ne izvrše korjenite promjene unutar Evropske unije. Zato nas i drže vezane za Evropsku političku zajednicu. Pri tome nikakva prava nemamo. Dodijelili su nam ulogu dizača ruku, da slijepo slijedimo njihove politike. Šta mi od toga imamo? Ništa, sem šargarepe s kojom nam se konstantno maše – kaže Grmuša. 

Na kraju je poručio i da s obzirom da evropska zajednica posljednjih nekoliko godina ne zna šta će sama s sobom, suočena sa mnogobrojnim unutrašnjim problemima i turbulencijama, u EU sve više preovlađuje mišljenje da im nikako ne trebaju neki novi članovi porodice, koji su, iz njihove perspektive gledano - problematični. 

Srbi, Rusija i Kina

Direkcija za evropske integracije provela je u junu 2025. godine istraživanje javnog mišljenja o podršci pristupanju BiH u Evropsku uniju. Pozitivno se izjasnilo 69,9 odsto građana BiH. Gledajući po entitetima, ta podrška u FBiH iznosi 82,9 odsto, a u Republici Srpskoj mnogo manje, tek 46,1 odsto. Kada je u pitanju Srbija, taj procenat je još  manji i iznosi tek 33 odsto, što je najniži nivo podrške među zemljama kandidatima. Građani Srbije najveći stepen povjerenja imaju u Rusiju (59 odsto) i Kinu (57 odsto).