Navedeno je ovo u izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nakon obavljenih razgovora sa zvaničnicima Banjaluke i Sarajeva u kojem stoji i da bi eskalacija domaćih političkih tenzija mogla  dodatno povećati ekonomsku fragmentiranost i negativno uticati na povjerenje investitora. 

- Ekonomski izgledi BiH osjetljivi su i na domaće i na spoljne šokove - navode u MMF-u.

Naglašavaju da vlasti u BiH treba da pripreme interventne planove u slučaju nedostatka finansiranja, a sprovođenje reformi, uključujući pregled zaposlenosti u javnom sektoru, plata i socijalnih davanja, potrebno je za postizanje primarnog bilansa koji stabilizuje dug.

- Oba entiteta suočavaju se s velikim potrebama za finansiranjem koje bi se trebale zadovoljiti putem spoljnog zaduživanja, uz emisiju evroobveznica u FBiH i bilateralne kredite u Republici Srpskoj, uz određene emisije na domaćem tržištu. Vlasti bi trebalo da nastave pažljivo pratiti rizike u finansijskom sektoru i da poboljšaju spremnost za krizu. Osnivanje fonda za finansijsku stabilnost na nivou zemlje, koji bi olakšao restrukturiranje banaka i obezbijedio likvidnost u izuzetnim okolnostima, značajno bi ojačalo mrežu finansijske sigurnosti - poručuju iz MMF-a.

Da bi se ubrzao rast, naglašavaju, vlasti treba da ubrzaju reforme s ciljem poboljšanja fiskalnog upravljanja, zaštite finansijskog integriteta, borbe protiv korupcije i ubrzavanja digitalizacije.

- U oblasti reformi očekuje se da će srednjoročni rast ostati na nivou od oko tri odsto - što nije dovoljno za brzu konvergenciju dohotka s EU. Očekuje se da će inflacija ostati povišena tokom 2025. godine, te da će sa smanjenjem inflacije cijene hrane postepeno opadati od 2026. godine, približavajući se cilju Evropske centralne banke od dva odsto - stoji u izvještaju MMF-a.     

Poručuju i da vlasti treba da izbjegavaju uvođenje dodatnih diskrecionih mjera i ojačaju planiranje za krizne situacije.

- Entitetski budžeti predviđaju povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Rastući deficit, koji bi mogao dostići 2,6 odsto BDP-a, uglavnom će se finansirati spoljnim zaduženjem, kao i sredstvima domaćih banaka. Vlasti bi trebalo da izbjegavaju politike koje dodatno povećavaju deficit budući da bi one vjerovatno rezultirale povećanim pritiskom na rast cijena i povećanjem spoljne neuravnoteženosti - poručuju iz međunarodne finansijske institucije. 

Štaviše, s obzirom na sve veće negativne rizike, naglašavaju da vlasti treba da teže ka izgradnji novčanih rezervi i da izrade planove za krizne situacije.

- U zavisnosti od ozbiljnosti potencijalnog šoka, vlasti bi trebalo da iskoriste dostupne rezerve i aktiviraju planove za krizne situacije.

Savjet vlastima je da, počevši od 2026. godine, dovedu fiskalne deficite na postojanu silaznu putanju te izgrade fiskalne rezerve, ali i povećaju potencijal rasta ekonomije. Zadržavanje visokih deficita u dužem periodu za sobom povlači rizik od pokretanja uzlazne putanje javnog duga, a može pogoršati i uslove finansiranja - naglašavaju u MMF-u i dodaju da bi fiskalna konsolidacija trebalo da započne 2026. godine.

Minimalna plata

Iz MMF-a naglašavaju da su reforme koje se odnose na tržište rada, upravljanje i digitalizaciju od ključnog značaja.

- Vlasti bi trebalo da pristupe povećanju minimalne plate na način kojim će se izbjeći visoka, česta i ad hok prilagođavanja. Potrebne su  reforme za rješavanje problema niske stope učešća na tržištu rada, posebno žena, i visoke nezaposlenosti mladih - navode u MMF-u.

Takođe, navode i da vlasti hitno treba da sprovedu prioritetne mjere MONEYVAL-a kako bi se izbjeglo stavljanje BiH na sivu listu Radne grupe za finansijsko djelovanje (FATF) početkom 2026. godine.

- Uvrštavanje na sivu listu moglo bi uzrokovati značajne ekonomske troškove kroz smanjenje investicija, kašnjenja u međunarodnim plaćanjima i povećane transakcijske troškove - stoji u dokumentu MMF-a.