Ljekarsku pomoć zatražila je zbog jake glavobolje, znajući da je ranije bila u kontaktu za zaraženom osobom.

 

„Tek drugi dan su mi se javili, ali oko 19.30 sati pred kraj radnog vremena. Rekli su da su me upisali i da će me doktorica sutra nazvati“, kaže Vesna za Radio Slobodna Evropa (RSE).

 

Treći dan je provela u iščekivanju poziva doktorke, koja ju je na kraju uputila na testiranje.

 

„Sreća pa nisam imala teže simptome. Sigurno bih doživjela napad panike da zovem danima, a ne mogu pričati s doktorom“, napominje Vesna.

 

Na PCR testiranje otišla je u COVID ambulantu, a potom joj je određena desetodnevna izolacija.

 

„Stojiš u redu sa ljudima koji su pozitivni i koji su došli na pregled, da se testiraš. To je nečuveno. Zaista sam zadovoljna medicinskim osobljem. Kad ih dobiješ sve je savršeno i jako su ljubazni. No, tu vlada jedan haos i loša organizacija“, naglašava.

 

Od početka pandemije korona virusa, u martu 2020. godine, zdravstveni sistem u Bosni i Hercegovini (BiH) suočava se s ogromnim pritiskom.

 

Nakon pojave prvih slučajeva zaraze varijantom omikron u BiH, krajem decembra prošle godine, broj zaraženih rapidno raste, a nedostatak medicinski radnika i resursa još više dolazi do izražaja.

 

S dnevnom statitistikom i do tri hiljade zaraženih, u januaru je BiH dostigla rekordan broj od početka pandemije.

 

Mnogi pacijenti tvrde da tzv. put pacijenta ne postoji, te da su žrtve administrativnog lavirinta, kroz koji moraju proći kako bi dobili medicinsku pomoć.

 

Mira iz Sarajeva bila je zaražena prije dvadesetak dana, istovremeno s mamom koja je hronični bolesnik.

 

Nakon desetina upućenih telefonskih poziva da joj se odobri testiranje, Mira kaže da je nastupila agonija.

 

„U našoj ambulanti danima se niko nije javljao. Bilo je sigurno 50 različiitih brojeva na koje smo zvali. Kad smo konačno dobili uputnicu za snimanje pluća, odeš u covid amulantu u kojoj mama čeka tri sata. Onda sam krenula ja i dobila sam instrukciju iz covid ambulante da sam vakcinisna i da mogu ići na posao, na kafu, u granap. Pitam kako to, kažu vi ste vakcinisani. Nakon toga šalju me da uradim nalaze i pitam za objašnjenje svoju doktoricu, a ona kaže ni slučajno, imate deset dana izolacije“, dio je njenog iskustva koje je ispričala za RSE.

 

Mira kaže da su joj oprečne informacije, sa kojima se susretala na svakom koraku, dodatno pojačale strah i osjećaj nesigurnosti.

 

„Nije više to razlika među kantonima, nego od opštine do opštine u Sarajevu. Svaki doktor daje drugu instrukciju. Srećom nismo imali teške simptome i ne znam šta bih uradila da je bila teža situacija. Ne mogu ni zamisliti šta rade penzioneri koji su sami i nemaju nikoga da sve to radi za njih“, ističe Mira.

 

Domovi zdravlja u Kantonu Sarajevo, jednom od deset kantona u bosanskohercegovačkom enititetu Federacija BiH, godinama se suočavaju s nedostatka medicinskih radnika.

 

To je za RSE naveo Arman Šarkić, portparol ove javne ustanove, ističući da su problemi eskalirali tokom pandemije.

 

Kako kaže, tehnička potkapacitiranost i manjak radnika, glavni su uzroci poteškoća s kojima se susreću pacijenti.

 

„Nažalost, već druže vrijeme imamo problem s telefonskim pozivima i to pokušavamo da riješimo. Nemoguće je istovremeno odgovoriti na desetine hiljada poziva, a uspijevamo na oko četiri hiljade. Ne želimo da vjerujemo da imamo radnike koji se namjerno ne javljaju“, ističe Šarkić.

 

Domovima zdravlja, kako kaže, dnevno nedostaje stotinjak medicinskih radnika koji su na bolovanju zbog COVIDA-19.

 

„U situaciji kad imate veliki pritisak, svaki izostanak se osjeti. Ti ljudi rade u covid ambulantama i tu nema stopostotne zaštite. To je rizik ovog posla“, ističe on.

 

Situacija nije mnogo bolja ni u Hercegovačko-neretvanskom kantonu, na jugu BiH. U tom dijelu zemlje u izolaciji se trenutno nalazi oko pet hiljada osoba kojima je potvrđena zaraza korona virusom, pokazuju podaci kantonalnog kriznog štaba.

 

Među njima je i Nihad iz Mostara koji je u izolaciji već nekoliko dana.

 

Nakon prvih simptoma, boli u kostima i blago povišene temperature, odlučio je putem telefona zatražiti pomoć u domu zdravlja.

 

Odgovor je dobio tek nakon 20 poziva, a rečeno mu je da je razlog velika gužva u ambulanti.

 

„Ostavio sam podatke kod sestre i poslije me je doktor nazvao. Rekao je da nije stigao prije zbog ogromnog broja zaraženih. Dobio sam uputu da se testiram i sutra mi je javio da sam pozitivan“, ispričao je Nihad za RSE.

 

Zbog blagih simptoma Nihadu nije propisana terapija, nego mu je doktor rekao da se javi u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja.

 

U Dom zdravlja u Mostaru tvrde, pak, da se suočavaju s najvećim pritiskom od početka pandemije.

 

Direktorica i epidemiologinja Kristina Bevanda upozorava da je broj pacijenata zaraženih korona virusom prevazišao kapacitete te ustanove.

 

„Gledajući kliničku sliku pacijenata, izgleda da je ta omikron varijanta srećom dominantna. Ti pacijenti pripadaju većinom primarnoj zdravstvenoj zaštiti i imamo potrebu hospitalizirati tek mali broj. No, istovremeno, broj pacijenata prevazišao je naše kapacitete i sada u ovom trenutku jednostavno preživljavamo“, ističe Bevanda za RSE.

 

Situaciju i u toj zdravstvenoj ustanovi dodatno pogoršava povećan broj zaraženog medicinskog osoblja, zbog čega su pacijenti često primorani na čekanje.

 

„Imamo veliki broj zaraženog osoblja, jer se ovaj omikron širi kao požar. U obiteljskim ambulantama nam je zaraženo mnogo medicinskih sestara. To nam je otežujuća okolnost, jer na ovoliki broj pacijenata imamo najmanji broj aktivnih radnika“, ističe Bevanda.

 

Nedostatak sredstava i povećan broj zaraženih korona virusa, primorao je zdravstvene ustanove i na promjene u načinima testiranja.

 

Umjesto PCR testova, sve više ih se okreće preporukama za jefitnije, brzo antigensko testiranje.

 

 

Pandemiju korona virusa u BiH obilježilo je i nekoliko afera u nabavci medicinske opreme.

 

Zbog nabavke 100 respiratora iz Kine u Federaciji BiH, pred Sudom BiH vodi se postupak protiv nekoliko visokopozicioniranih zvaničnika u tom entitetu, među kojima je entitetski premijer Fadil Novalić.

 

Respiratore je iz Kine za potrebe Federalne uprave Civilne zaštite uvezla je kompanija “Srebrena malina”.

 

Tužiteljstvo BiH je vještačenjem utvrdilo da njihovo korištenje nije preporučljivo u jedinicama intenzivne njege.

 

Osim Fadila Novalića optuženi su suspendovani direktor Federalne uprave civilne zaštite Fahrudin Solak, ministrica finansija Federacije BiH Jelka Milićević i vlasnik preduzeća “Srebrena malina” Fikret Hodžić.

 

U drugom bh. enitetu Republici Srpskoj u septembru prošle godine je uhapšen Branislav Zeljković, tadašnji direktor Instituta za javno zdravstvo RS kome je Vrhovni sud Republike Srpske u decembru produžio pritvor za još dva mjeseca.

 

Zeljković je uhapšen 16. septembra, dok su dan ranije u akciji Ministarstva unutrašnjih poslova RS uhapšeni Saša Marković, direktor banjalučke turističke agencije „Travel for fun“, Slavko Bojić, direktor preduzeća „Procontrol“ iz Banjaluke koje se bavi elektro inženjeringom, konsaltingom i arhitektonsko-građevinskim djelatnostima i Dragan Dubravac, direktor firme "Promeding" iz Laktaša kod Banjaluke, koja se bavi trgovinom farmaceutskim proizvodima.

 

Institut za javno zdravstvo RS je od tih preduzeća, po cijenama višestruko višim od tržišnih, vršio javne nabavke na početku pandemije, u martu i aprilu 2020. godine, prilikom čega je pribavljena protivpravna imovinska korist od oko 790.000 maraka (395.000 eura).