Društvo
09.03.2022.
08:57
Zapad pojačava sankcije Rusiji, sve oči uprte u Srbiju
Izvor: RSE
0
Podijeli
Srbija je ostala skoro usamljena u Evropi u odbijanju da se pridruži međunarodnoj izolaciji Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Time je još jednom ostala izvan spoljne politike Evropske unije (EU), čija članica želi da postane. Jedina je zemlja na Zapadnom Balkanu koja se nije pridružila ekonomskim sankcijama EU.
U međuvremenu, zapadne zemlje pojačavaju svoje aktivnosti u Srbiji, a na agendi bilateralnih sastanaka su i razgovori o Ukrajini.
"Vidimo da Srbija ne pojačava pritisak na Rusiju već su sada te veze još čvršće", navodi za RSE Marko Kmezić, predavač u Centru za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu.
Kmezić, kao primjer, navodi činjenicu da srpska avio kompanija Er Srbija pojačava broj letova prema Moskvi kada su mnoge zemlje obustavile letove.
Iako smatraju pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, vlasti u Srbiji donijele su odluku da zbog toga ne sankcionišu Rusiju. Zvanični Beograd u svojim izjavama ističe tradicionalno prijateljstvo sa Rusijom.
Osim što računa na podršku Rusije u blokiranju članstva Kosova u međunarodnim institucijama i organizacijama, Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Domaći zvaničnici tvrde da ga dobija po povoljnoj cijeni.
Srbija takođe od Rusije nabavlja i vojno naoružanje. Krajem 2021. kada su sve oči bile uprte u zvaničnu Moskvu zbog tenzija na granici sa Ukrajinom, u Beogradu je najavljeno da će iz Rusije uskoro stići nova vojna oprema.
Istraživanja pokazuju i da Rusiju u Srbiji mnogi doživljavaju kao prijatelja, a Putin uživa veliku popularnost.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom prethodnih godina isticao da je ponosan na izuzetno dobre odnose koje Srbija ima sa Rusijom, a podvlačio je i svoj lični odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Takođe se tokom Putinove posjete u januaru 2019. godine na poziv Vučićeve Srpske napredne stranke, koja je okosnica vladajuće koalicije u Srbiji, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, u znak podrške ruskom predsedniku okupilo više od 100.000 građana.
To je i za samog Putina, kako je priznao na konferenciji za medije, bilo iznenađenje i neočekivano.
Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu navodi upravo stavove javnog mnenja u Srbiji kao nešto što ne ide u prilog Vučiću da se pridruži sankcijama Putinu. Kao što je to, na primjer uradio mađarski premijer Viktor Orban, koji je takođe održavao bliske veze sa Putinom.
Sagovornik RSE podsjeća da su rezultati istraživanja javnog mnenja, koje je u decembru 2021, uradila BiEPAG grupa (Savjetodavna grupa za politiku Balkana u Evropi) pokazali da 2/3 građana Srbije ima pozitivno mišljenje o Putinu.
"Sama ta popularnost Rusije i Putina dovodi Vučića u nezgodnu situaciju u smislu promjene strateškog kursa prema Rusiji na samo mjesec dana pred izbore", ocjenjuje Kmezić.
U Srbiji se 3. aprila održavaju predsednički i vanredni parlamentarni izbori, a Vučić se kandidovao za drugi petogodišnji mandat na čelu Srbije. Takođe očekuje da njegova stranka osvoji još jedan mandat za formiranje Vlade Srbije.
Kmezić procjenjuje da će Vučić nastaviti da pragmatično procjenjuje situaciju na način koji će njemu ići u korist, prije svega, u unutrašnjoj politici.
"Mislim da je njegov manevarski prostor u ovom trenutku dosta sužen bez obzira na pritiske koji bivaju pojačani od strane Zapada i EU", kaže Kmezić.
Kako Zapad reaguje na politiku Srbije?
Evropska unija je uvela tri paketa sankcija, Rusiju su sankcionisale i Sjedinjene Države, Velika Britanije i druge zapadne zemlje.
Na značaj sankcija u zaustavljanju Rusije upozorio je i Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara.
On je 7. marta poručio da su sankcije isključile Rusiju iz globalnog finansijskog sistema i da privreda Rusije počinje da posustaje.
U Rezoluciji Evropskog parlamenta od 1. marta pohvaljene su zapadnobalkanske države - "evroatlantski saveznici" - koje su se pridružile sankcijama protiv Rusije dok je izraženo žaljenje što Srbija to nije učinila.
Dan kasnije, Srbija se na sjednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu.
Tome je prethodila poruka šefa delegacije EU i šefova misija država članica u Beogradu da računaju na Srbiju kada je riječ o glasanju o Rezoluciji Ujedinjenih nacija o agresiji Rusije protiv Ukrajine.
Ambasadori su tada podsetili da je Srbija država kandidat za članstvo u EU i da je puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom deo pristupanja Uniji.
Vučić je do sada uspevao da balansira između Zapada i Rusije i Kine na drugoj strani.
"Ipak, mislim da je Kosovo i dalje tema koja predstavlja tas na vagi u korist Vučića kada se govori o različitim spoljno-političkim problemima", ocenjuje Marko Kmezić sa Univerziteta u Gracu.
Iako Srbija dok ne postane deo EU formalno pravno nema obavezu da se u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom EU, Kmezić napominje da se potezi Srbije beleže.
"I to ne samo u institucijama, već dešavanja u Srbiji i protesti podrške agresiji su takođe deo dnevno-političke konverzacije ovde u Austriji i u Nemačkoj i u dnevnim novinama", navodi Kmezić.
Dok su se širom Evrope održavali masovni skupovi podrške Ukrajini i osude ruske invazije, u Beogradu je organizovan skup podrške Rusiji na poziv esktremno desničarske organizacije "Narodne patrole".
Svet su obišli snimci nekoliko hiljada građana okupljenih na tom skupu 4. marta u Beogradu sa koga se skandiralo "Srbija, Rusija, ne treba nam Unija" i "Krim je Rusija, Kosovo je Srbija".
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, u međunarodnoj javnosti su se čuli i komentari da bi SAD i EU trebalo da promene svoj pristup Srbiji.
Tako je, na primer, ekspert za Balkan Jason Steinbaum, napisao u tekstu za Nemački Maršal fond (German Marshall Fund) da se Srbija već nekoliko godina udaljava od Zapada i širi svoje političke, ekonomske i bezbednosne veze sa Rusijom (kao i sa Kinom).
Zato je vreme, misli on, da SAD i EU dobro sagledaju svoj popustljiv pristup Beogradu i pokažu da postoje ozbiljne posledice za nastavak ovog puta, uključujući i potencijalne sankcije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznaje da danas postoji "manje nego ikada" razumevanja za poziciju Srbije "bilo gde u svetu".
Vučić moli boga da rat prestane
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznaje da danas postoji "manje nego ikada" razumevanja za poziciju Srbije "bilo gde u svetu".
On je obraćajući se građanima 2. marta rekao da je Srbija suočena sa ogromnim pritiskom.
Ipak, zvanični Beograd se za sada vodi "svojim vitalnim političkim i ekonomskim interesima" dok je posvećen očuvanju mira i stabilnosti.
U kakvoj se poziciji našao Vučić možda govori i to što je izjavio da moli boga da prestane rat u Ukrajini.
U međuvremenu je Srbija zbog svog stava o Rusiji počela da trpi prve određene posledice.
Ukrajinska IT kompanija Inellias je zbog "proruske pozicije Vlade Srbije" odlučila da razvojni centar umesto u Srbiji otvori u Hrvatskoj. Umesto da bude otvoren na proleće u Novom Sadu, u Vojvodini, taj centar će biti u Zagrebu.