U ovu sumu nisu uračunate plate 13 premijera, koje su u proseku od ministarskih veće za 500 KM, ali ni plate pomoćnika ministara, njihovih savetnika, sekretarica i vozača.

Zbog komplikovane strukture vlasti, pre svega u Federaciji, Bosna i Hercegovina se s razlogom ubraja među države sa najskupljom administracijom, čija ekonomija to još dugo neće moći da podnese.

- Neverovatno je da smo i do sada izdržali ovoliki administrativni aparat. Ovo pokazuje i činjenica da se konstantno zadužujemo, oba entiteta, što kreditima od MMF, što emisijama obveznica. Nažalost, izgleda da se svaka vlast ovde vodi parolom "posle mene potop" – kaže za “EuroBlic” aktivista u NVO “Zašto ne” Damir Dajanović.

On kaže da je, dok je ovakva konstelacija vlasti, iluzorno očekivati da će se u bliskoj budućnosti bilo šta promeniti, posebno kada je u pitanju “rezanje” nadležnosti kantona, koji su glavni razlog zašto u BiH ima skoro 200 ministara.

- Mi već više od deceniju provodimo reformu javne uprave, a nismo došli nigde. Primera radi, nismo još implementirali ni jednošalterski sistem registracije preduzeća ili na bilo koji način ubrzali usluge. Vlasti to neće da urade, budući da se njihova politička strategija upravo zasniva na zapošljavanju podobnih osoba na manje-više besmislena mesta u javnim službama – kaže Dajanović.

Ekonomista Goran Radivojac kaže da je posle 20 godina funkcionisanja ovakve strukture vlasti u BiH evidentno da je stanje i u društvu i ekonomiji sve gore, pri čemu se sve nekompetentniji pojedinci prihvataju izazova da budu ministri.

- Ovaj vremenski period pokazuje da nije problem u tome koliki je broj ministara, već da li i šta ti ministri uopšte rade. Rad većine je pokazao da nisu kompetentni da budu portiri u tim ministarstvima, a kamoli ono za šta su delegirani i izabrani. U većini slučajeva radi se o potpuno nekvalifikovanim osobama, koje su tu zahvaljujući političkim postavljenjima. Njih je zapalo da budu ministri i oni to ne odbijaju. U BiH ekonomski i politički sistemi su potpuno odvojeni po poimanju stvarnosti – kaže Radivojac.

Ekonomski stručnjak iz Sarajeva Zlatko Hurtić plaši se da i ukoliko bi došlo do promena u postojećoj strukturi vlasti u BiH, ona ne bi bila značajna.

- Ti ljudi se onda možda ne bi zvali ministri, već nekako drugačije. Međutim, postoji studija Svetske banke koja je upoređivala broj administracije po glavi stanovnika, koja je pokazala da mi i nismo toliko loši u odnosu na, recimo Češku i Slovačku, koje imaju glomazniju administraciju od nas. Naravno, postoji problem troškova, ali naša javna potrošnja je mnogo više opterećena drugim stvarima, a to su velika socijalna davanja – smatra Hurtić.