- Došli smo na ideju za uzgoj spelte, jer je od moje supruge otac bolestan od karcinoma. Doktor mu je preporučio sok od zelene trave i onda smo riješili da zasijemo speltu. Ona je puna minerala, ima vitamine A, B, C, E, najbitnije taj B17 kompleks vitamina, on ima mnogo selena, a taj selen je glavni sastojak za detoksikaciju organizma. Ako uspijemo da detoksikujemo organizam ujedno smanjujemo alkalnost, a svaka alkalnost je pogodna za razne bolesti i one najteže - pojašnjava Spomenko.

Sa suprugom Milicom posvetio se isključivo proizvodnji zdravih proizvoda  koje koriste i njihova djeca.

- Mi idemo na to da nam sve bude prirodno. Mi smo imali tako jaku želju i volju da krenemo sa ovim i nadam se da ćemo uspjeti uz Božiju pomoć. Samo treba snaga i upornost. Ako se pitate koji je razlog, to je najviše zbog toga što nam je sve zagađeno. Narod je sve bolesniji. Ne želim samo da zaradim, ako neko ne bude mogao finansijski tu smo da pomognemo i mi. Teško je vrijeme, bolesti sve više, odlučili smo potpuno se posvetiti tome, a moja najveća nagrada će biti ako uspijem da pomognem ljudima da poprave svoje zdravstveno stanje - kaže Milica za portal InfoBijeljina.

Proizvodnja spelte u zatvorenom prostoru veoma je zahtjevna, moraju se obezbijediti svi uslovi, ne samo zasijati sjeme kao na njivi.

- Mora da bude sterilno, da bi bilo zdravo. Temperatura mora da bude do 20 stepeni, a vlažnost oko 60 procenata. To su idealni uslovi za njen uzgoj. Na vrhovima iglica zadržava zalihe vlage po 24 sata, pa i u slučaju da se zaboravi zaliti ona opstaje. Sama sebi kontroliše vlagu sa vrhova do korijena onoliko koliko treba. Nije ona uzalud u Evropi zadnjih 5.000 godina, a spelta potiče inače iz Azije i 8.000 godina je njena starost. Ne može se genetski modifikovati kao ove sada komercijalne sorte pšenice - ističe Spomenko.

Sok od spelte dobija se od listova, za te potrebe imaju ručne prese jer je profesionalna skupa.

- Ručne prese mogu nam pomoći za ovaj naš pionirski poduhvat, za naše uslove za početak. Vidjećemo kako će dalje da ide, jednostavno ta spelta ona je 70 posto hlorofil, a taj hlorofil pospješuje kiseonik - priča Spomenko za InfoBijeljinu.

Sjeme, voda i treset sve je što je potrebno za uzgoj spelte. Sjeme potapaju u vodu i ostavljaju da nabubri, a potom ga ravnomjerno sa zemljom raspoređuju na tacnama. Proces traje 20-ak dana. Sjeme spelte nabavljaju iz Srbije od organskog proizvođača koji je uzgaja na području između Tare i Zlatibora. Iscijeđeni sok mora da se zaledi na -18 stepeni. Dnevna doza je bočica od 30 ml. Odledi se za deset minuta u mlakoj vodi i popije. Pola sata nakon toga ništa ne bi trebalo da se jede da bi djelovala i očistila organizam.

- Treba mnogo, mnogo spelte da bi se dobilo bočica od 30 ml. Taj izgled soka ta zelena boja izgledala je odbojno, ali kad smo probali slatkastog je ukusa, to je za ne povjerovati i djeca ga piju. Poboljšava krvnu sliku, vraća snagu, koriste ga dijabetičari, oni koji su na hemioterapiji, imaju visok krvni pritisak, holesterol, a može da se koristi i preventivno za poboljšanje imuniteta - naglašava Spomenko.

Ovo poljoprivredno domaćinstvo za sada sok od spelte proizvodi eksperimentalno za rodbinu i prijatelje, a u narednom periodu planiraju da komercijalizuju proizvodnju i potpuno se posvete uzgoju spelte jer sve više građana vodi računa o zdravoj ishrani.