Ovdašnja crkva, sa konakom, kompletnim okruženjem i spomen-sobama sa ispisanim imenima junaka minulog rata iz svih delova BiH, čije su se porodice skrasile u Bijeljini, sastajalište je i molitveno mesto za mnoge vernike, ne samo iz ovog kraja.

- Kad naši srodnici iz rasejanja dođu, obavezno žele da posete i ovaj hram, gde se služi za zdravlje živih, boljitak našeg roda i otadžbine, ali i za pokoj duše naših stradalih. Osećamo se kao da smo naše zavičaje sakupili na ovom mestu, koje i jeste "parče neba na zemlji", kako je pisao naš svetac i teolog sveti Ava Ćelijski, Justin Popović - kaže Drago Mirković, koji se, sa porodicom, na početku rata, iz Tuzle, obreo u Bijeljini.

I Semberci, ali i ljudi koji potiču iz krajeva u Federaciji BiH iz kojih su Srbi prognani, a njihova imovina gotovo potpuno uništena, vole da baš u ovoj svetinji krste svoju novorođenčad i kažu "sudbonosno da".

- Vladika Vasilije je podigao više od 200 lepih pravoslavnih hramova, ali ovo je "hram nad hramovima" za nas stradalnike minulog rata - kaže Veljko Stevanović iz Bijeljine, koji je izbegao iz tuzlanskog kraja, sa porodicom, i hiljadama ljudi iz tog dela BiH, kojima u tom kraju nije bilo života.