Komentare okoline da mora imati više vremena za sebe, Sanja odlučno odbacuje.

- Predugo sam je čekala da bih je sad odvajala od sebe. I onda kad mi kažu, malo me to naljuti, znaš, kažu mi prijateljice neke: "Da, ali ti moraš da imaš vreme za sebe". Kažem: "Aman, imala sam 50 godina za sebe i stvarno sam imala 50 godina za sebe". Proputovala ceo svet uzduž i popreko kroz privatna putovanja, kroz posao. Išla gde sam htela, radila šta sam htela, spavala dokad sam htela. Sad se to naravno sve promenilo i ja nemam problem s tim što se to promenilo. Stvarno sam 50 godina imala za sebe i želim sve ove godine naredne da posvetim svom detetu - jasna je bila Sanja.

Godine borbe za potomstvo

Prisećajući se perioda trudnoće i godina borbe, pevačica priznaje da je i sada obuzme strah, kada shvati kroz šta je prošla.

- Padnem u takav strah kad se toga setim; ja sam tu trudnoću iznela kao mlada žena. Nikakav problem nisam imala, zdravstveni. Mislim da nisam bila svesna tada od te euforije i od te silne želje i od te silne radosti, kad sam ostala u drugom stanju, da razmišljam kakvi sve problemi mogu da se dese i Bogu hvala pa mi taj adrenalin nije dao, takvim mislima. Ovako sam privatno i prirodno jako eksplozivna žena. Malo sam možda i arhaična, malo staromodna, malo sam preka žena i mene svašta nešto može da izbaci iz takta. Na kraju krajeva, ja sam Vanju čekala toliko dugo zbog problema sa štitnom žlezdom, a to je bolest visokih emocija. Je li, verovatno nešto što u poslu prećutiš, pa ne kažeš, pa te to glođe i jede kod kuće kad si, pa ovakvi odnosi, pa onakvi odnosi, negde se to odrazi na štitnu žlezdu - rekla je ona.

Trenutak kada je saznala da je u drugom stanju pamtiće, kaže dok je živa.

- Onaj sam tip žene koja ne može da čeka. Kod mene sve mora da bude odmah i sad. I, trebalo je da čekam betu. Međutim, nisam mogla i rekla sam mužu: "Neću da radim nikakav testić, nego ću da čekam zvaničnu betu". I naravno, odem i kupim test i odem u kupatilo i odradim taj test i vidim da ima jedna linija. I sad, udahnem i, sad mi je strašno, kako mužu to da kažem, jer mi smo negde od razočaranja čuvali jedno drugo. Nismo pokazivali tu količinu razočaranja ni on meni, ni ja njemu, nego smo nekako to ćutke, sažvaćeš to razočaranje sam sa sobom, a ovamo bodrimo jedno drugo. Ko zna šta se u njegovoj glavi dešavalo, isto kao što ja znam šta se u mojoj glavi dešavalo, ali nismo znali jedno za drugo, jer o tome smo ćutali. I kad sam odradila test, vidim jedna linija i stvarno sam onako progutala knedlu, što kažu, i šta sad, znaš, kako njemu reći. I razmišljam: "Dobro, neću mu reći ništa, sačekaću betu, zvaničnu betu, ali ću samo sebe", razmišljam sad brzo. "Samo ću sebe pripremiti na to kako da mu kažem da beta nije okej", ali imam još dva, tri dana do tada, vremena. To ti je tako, ono, kroz sekunde ti prolazi kroz glavu – priča Sanja.

Međutim, samo nekoliko trenutaka kasnije uslijedio je preokret koji joj i danas tjera suze na oči.

- I sad, izlazim iz kupatila i, on me naravno, poznaje me mnogo dobro, pita: "Šta je s tobom?" Kažem: "Ne, nije ništa". I vratim se i pogledam još jednom i, dve linije. Jao, Bože dragi. Znači meni... Sad bi mi suze krenule na oči. Znaš, ono kao da ti je rekla: "E 'alo, vrati se ovamo, tu sam, gde si". Ali ja sam nestrpljiva, ja nisam mogla toliko dugo da sedim u kupatilu i da čekam. Kad sam videla tu jednu liniju, ja sam u neku svoju tu paniku upala, u taj neki strah, u stres, u ne znam ti šta. Gledam i ne verujem, pa pogledam još jedanput, pa podignem malo, pa spustim, pa podignem. I sad razmišljam: "Bože, da l' da mu kažem?" Jer možda test zna da pokaže... Ali to sve ne traje ovoliko dugo. To su ti sve one sekunde, znaš, i da l' da mu kažem, možda se ispostavi da nije test kako treba, pa ću da ga razočaram. Ma, ne mogu ja da trpim u sebi to. Sad, nosim onaj test i kažem: "Dve linije". On kaže: "Molim? Dve linije? Jesi sigurna?" Kažem: "Jesam". I sad dalje se ne sećam, ja se stvarno dalje od toga ne sećam" - iskrena je bila.

Dani iščekivanja i strepnje

Uslijedili su dani iščekivanja i strijepnje nad svakim laboratorijskim nalazom, a bila je svjesna da više nema vremena za gubljenje.

- I onda sam posle dva dana otišla da uradim betu i, beta je pokazala dobro. I sad počinju tu oni drugi strahovi, znaš, da li će beta da raste ili da pada. Onda ideš svaki dan da radiš test krvi i da li beta raste dovoljno, da li je kako treba sve. Sve si u nekom grču da nešto neće da bude dobro, znaš. I sad kad prođem s Vanjom pored te laboratorije, kažem: "Samo vaša beta i ja da vas pozdravimo, da vam mahnemo". Znaš, stresno je to kad znaš da ti je zadnji voz. Kad bi, da kažemo po narodski, zadnji voz; ja sam ušla u 52. godinu kad je začeta Vanja. Znam da posle toga više nemam ništa, ja nemam više ni jajnih ćelija, ja sam poslednje dve jajne ćelije uzela tada i jedna se primila i ja više nemam ni godina, ni jajnih ćelija, ja više nemam ništa i to znam, da mi je zadnji voz - pojašnjavala je Sanja, koja je potom vratila film i na dolazak kući iz porodilišta, u kom je prethodno tražila da se zadrži nešto duže.

- Porodila sam se u privatnoj bolnici, onda sam tražila još dva dana da ostanem. Mi nemamo majke blizu nas da može neko da dođe da nam pokaže, niti je njegova sestra blizu nas, niti je moja sestra blizu nas... Tako da, moje drugarice su sve zaposlene žene, one rade od sedam do tri, ne može niko da ne spava celu noć, pa me dvori. Drugo, nisam tip žene koja bi dozvolila da me neko dvori - ispričala je pjevačica-

Po po povratku kući "okrenula" se novim brigama.

- A onda sam, kao i svaka "luda" majka, proveravala da li diše noću, znaš kad beba čvrsto spava, legne pa čvrsto spava ovako... Znaš, ručice ovako, pa se raširi: "Bože, da li diše?" Ali ja nisam jedina, to su sve majke takve – sjeća se Sanja.

Prelomni trenutak za njen unutrašnji mir bio je odlazak u crkvu i razgovor sa duhovnikom.

- I onda sam na prvi veliki praznik otišla u crkvu i išla sam sa Vanjom. To je bio njen prvi ulazak u crkvu. Sveštenik ju je prihvatio na ruke, uveo u crkvu, sve što treba da kaže s njom zajedno. I onda, majke idu sa decom na ispovest, je li? Onda sam ušla na ispovest kod sveštenika mog i rekla sam da imam jako velike strahove, ogromne. On mi kaže jednu rečenicu: "Sanjo, pa Bog to čuva, nemoj da se brineš". I to je stvarno tako. To Bog čuva i sve ono što mi kao roditelji ne možemo da sačuvamo. Znaš, ne možeš ti da utičeš na to da će dete da ti povrati i da l' će stići na vreme da je okreneš i sve, ali i Bog nešto radi, znaš. I Bog to čuva. Bog dao, pa Bog i čuva. Tako da mi je tom jednom rečenicom odagnao mnogo, mnogo strahova. I sad kad se ona zakašlje, kažem: "Bog to čuva, Vanjo, Bog to čuva". Ili znaš ono kad se zagrcne nekada, viče: "E". Označila je da treba malo da je pucnem ovde... Kažem: "Bog čuva, Vanjo, Bog čuva" – kaže pjevačica.

Za dva sata stigle hiljade poruka

Upitana čije su je čestitke i riječi najviše dirnule u satima neposredno nakon porođaja, Sanja se prisjetila da joj je u roku od dva sata poslije porođaja " jedno 20.000 poruka".

- I sad u tom... Znam ko me je prvi dobio na telefon. Rale i Jana su me zvali prvi. Njihov poziv je bio prvi, recimo, koji sam videla. A sve ostalo je proteklo u nekoj