Rijetka ponuda za razbijanje Gugla jedna je od opcija koju razmatra Ministarstvo pravde nakon što je istorijskom sudskom presudom utvrđeno da je kompanija monopolizovala tržište onlajn pretrage, tvrde izvori Bloomberga.

Taj potez bi bio prvi pokušaj Vašingtona da ukine neku kompaniju ili barem dio njenog poslovanja, zbog ilegalne monopolizacije od neuspješnih pokušaja da se razbije Microsoft Corp. prije dvije decenije. Manje ozbiljne opcije uključuju prisiljavanje Gugla da dijeli više podataka sa konkurentima i mjere koje sprječavaju da stekne nepravednu prednost u proizvodima vještačke inteligencije, rekli su izvori koji su tražili da ne budu anonimni.

Bez obzira na to, vlada će vjerovatno tražiti zabranu vrste ekskluzivnih ugovora koji su bili u središtu njenog slučaja protiv Gugla. Ako Ministarstvo pravde nastavi sa planom za raskid, najvjerovatnije jedinice za otpuštanje su Android operativni sistem i Google-ov veb pretraživač Chrome, kažu. Zvaničnici takođe razmatraju pokušaje da iznude moguću prodaju AdVords-a, platforme koju kompanija koristi za prodaju tekstualnog oglašavanja, rekao je jedan od ljudi.

Diskusije Ministarstva pravde su se intenzivirali nakon odluke sudije Amita Mehte od 5. avgusta da je Gugl nezakonito monopolizovao tržišta onlajn pretrage i tekstualnih oglasa za pretragu. Gugl je rekao da će se žaliti na tu odluku, ali je Mehta naredio obema stranama da započnu planove za drugu fazu slučaja, koja će uključivati vladine predloge za obnavljanje konkurencije, uključujući i mogući zahtjev za raskid.

Akcije Alphabeta su pale za čak 2,5% na 160,11 dolara u trgovanju nakon radnog vremena prije nego što su izbrisale neke gubitke.

Portparol Gugla je odbio da komentariše mogući pravni potez. Portparolka Ministarstva pravde takođe je odbila da komentariše.

Prisilni raspad Gugla bio bi najveći od američkih kompanija otkako je AT&T reformisan 1980-ih.

Mehtina odluka uslijedila je nakon presude kalifornijske porote u decembru koja je utvrdila da je kompanija monopolizovala distribuciju Android aplikacija. Sudija u tom slučaju još nije odlučio o oslobađanju. Federalna trgovinska komisija, koja takođe sprovodi antimonopolske zakone, podnijela je podnesak u tom slučaju ove nedelje i navela u saopštenju da Guglu ne bi trebalo dozvoliti da „ubire plodove nelegalne monopolizacije“.

Gugl je platio čak 26 milijardi dolara kompanijama kako bi njihov pretraživač postao podrazumijevani na uređajima i u veb pretraživačima, a 20 milijardi dolara od toga je otišlo Apple Inc.

Pristup podacima

Druga opcija bi zahtjevala da Google proda ili licencira svoje podatke rivalima, kao što su Microsoftov Bing ili DuckDuckGo. Mehtina presuda je pokazala da Google-ovi ugovori osiguravaju ne samo da njegov pretraživač dobije najviše korisničkih podataka – 16 puta više od njegovog sledećeg najbližeg konkurenta – već taj tok podataka takođe spriječava njegove rivale da poboljšaju svoje rezultate pretrage i da se efikasno takmiče.

Nedavno usvojena evropska pravila o digitalnom čuvaru vrata nametnula su sličan zahtjev da Google neke od svojih podataka učini dostupnim pretraživačima trećih strana. Kompanija je javno rekla da dijeljenje podataka može predstavljati zabrinutost za privatnost korisnika, tako da čini dostupnim samo informacije o pretragama koje ispunjavaju određene pragove.

Zahtjevanje od monopolista da dozvole rivalima da imaju neki pristup tehnologiji bilo je riješenje u prethodnim slučajevima. U prvom slučaju Ministarstva pravde protiv AT&T-a 1956. godine, kompanija je morala da obezbijedi besplatne licence za svoje patente.

U antimonopolskom slučaju protiv Microsofta, nagodba je zahtjevala od tehničkog giganta iz Redmonda u Vašingtonu da neke od svojih takozvanih interfejsa za programiranje aplikacija, ili API-ja, besplatno učini dostupnim trećim stranama. API-ji se koriste da bi se osiguralo da softverski programi mogu efikasno da komuniciraju i razmenjuju podatke jedni sa drugima.