FOTO: null

Veliko interesovanje za nekretnine na egejskoj obali zbog niskih cena kvadrata. Na godišnjem nivou, za stan od 45 kvadrata troškovi i porezi su oko 1.000 evra.

Kupci stan na Egejskoj obali mogu pazariti za samo 20.000 evra, pišu Večernje novosti.

Zbog finansijske krize koja je oborila cene, kao i olakšanih uslova po kojima naši državljani mogu da dođu do stana ili kuće na grčkoj obali, nekretnina od 40 kvadrata starije gradnje u solunskoj regiji može se naći po ceni od 16.000 do 20.000 evra. Istina, pre dve godine, kvadrat apartmana je bio još niži, ali i trenutne cene su povoljnije nego da se kupuje nekretnina u Crnoj Gori ili Hrvatskoj. 

Nakon Soluna i solunskih plaža, gde je kvadrat već godinama najjeftiniji, tražnja ali i cene rastu kako se krene ka Halkidikiju i olimpskoj regiji, gde se stan istih karakteristika može pazariti po ceni od 35.000 do 45.000 evra. Ipak, niska cena kvadrata ne sme biti jedini kriterijum za zainteresovane kupce iz Srbije, upozoravaju agencije za nekretnine. 

Jeftiniji stanovi koje naši ljudi najviše kupuju, a koji se u Grčkoj standardno sastoje od dnevne sobe spojene sa kuhinjom i još jednom spavaćom sobom, obično su u lošijem stanju i u njih treba naknadno investirati i do 10.000 evra, upozorava Ana Pavlica Majorova, vlasnica agencije za nekretnine "Roman real estejt", registrovane u Grčkoj. Cena kvadrata varira i od blizine plaže, spratnosti, kao i od lepote pogleda koji se pruža ka moru. Značajne su i razlike među pojedinim oblastima u ovom delu Grčke. 

Tako se u samom gradu Solunu stan od 40 kvadrata starije gradnje može naći po ceni od 16.000 evra, ali se sličan stan na solunskim plažama, odnosno u mestima Perea, Epivates, Agija Trijada ili Epanomi može kupiti po ceni od 20.000 evra. U regiji Kalikratije, udaljenoj oko 40 kilometara od Soluna, sa mestima poput Nea Kalikratije, Nea Iraklije ili Nea Flogite, nekretnina iste klase naše kupce će koštati oko 35.000 evra. Ipak, najveća tražnja ali i najveća cena je na poluostrvu Halkidiki, pogotovo na "prstu" najbližem Solunu, Kasandri. 

“Na Kasandri, u mestima kao što su Hanioti, Pefkohori ili Kalitea stan od oko 45 kvadrata starije gradnje može se naći za 40.000 evra”, objašnjava Ana Majorova. 

“Po pravilu, manja mesta više privlače naše turiste, a pošto je u takvim mestima ponuda ograničena, a tražnja velika, cena je viša nego na drugim mestima u ovoj regiji”, dodaje ona. 

Među našim turistima uvek je popularna olimpska regija, a u mestima kao što su Paralija i Leptokarija velika tražnja naših državljana uticala je na skok cena, pa se cena kvadrata približila onoj na Halkidikiju. 

Međutim, kupci iz Srbije moraju biti svesni i dodatnih troškova posedovanja nekretnine na grčkoj obali. Pri samoj kupovini plaća se porez na prenos apsolutnih prava nad nepokretnostima u iznosu od tri odsto vrednosti nekretnine za stariju gradnju, dok kod novijih objekata taj porez može biti i 23 odsto! Zatim, notar kod kog se potpisuje ugovor plaća se tri do četiri odsto od vrednosti nekretnine. Određen iznos treba izdvojiti i za advokata, oko 500 evra, a naplaćuju se i usluge posredničke agencije, između 1.000 i 1.500 evra. 

Nakon što kupac postane vlasnik nekretnine, treba razmišljati o porezu na imovinu koji na godišnjem nivou iznosi tri do četiri evra po kvadratnom metru. Ukupni troškovi za prosečan stan od 50 kvadrata starije gradnje mogu dostići i 1.000 evra na godišnjem nivou, i to pod uslovom da se voda i struja troše samo tokom turističke sezone. Cena režija može i drastično da varira, pa ako posedujete stan u luksuznijoj i novijoj zgradi, zajednički troškovi održavanja iznosiće od 50 do 100 evra ali na mesečnom nivou. Uz svaku nekretninu u Grčkoj obavezan je i knjigovođa, koji naplaćuje usluge od 25 do 50 evra godišnje.

Problem boravka

Od juna 2011. godine naši državljani nemaju nikakvih ograničenja pri kupovini nekretnine u Grčkoj, što je i doprinelo većoj tražnji. Međutim, režim boravka srpskih državljana i dalje predstavlja problem. 

“Status državljana Srbije po pitanju dužine boravka se ne menja čak i kad poseduju nekretninu”, kaže Ana Pavlica Majorova, inače Srpkinja koja živi u Grčkoj. 

“Dozvoljen je boravak u dužini od šest meseci godišnje, ali ne u kontinuitetu, već u razmacima od minimum tri meseca. To predstavlja veliki problem našim ljudima koji žele da celo leto uživaju na svom posedu”, dodaje ona.

Kupovina nekretnine u šest koraka

Domaće agencije ne mogu direktno da prodaju nekretnine u Grčkoj, već se mogu javiti samo kao posrednici u tom poslu, povezujući domaće kupce i grčke agencije. 

Proces kupovine nekretnine u Grčkoj sličan je procesu u ostalim zemljama EU. Neophodno je da advokat proveri vlasnički list određenog objekta ili zemljišta kako bi utvrdio da ne postoje potraživanja vezana za tu nepokretnost, kao što je hipoteka. 

Onog momenta kada se proces pregovaranja oko cene završi, procedura je sledeća: 

Predugovorom se određuje cena kao i rok koji je dat kupcu odnosno njegovom advokatu kako bi proverio vlasnički list, listu potencijalnih vlasnika, neizmirena dugovanja, ako ih ima, prema banci ili trećem licu, kao i poreskoj upravi. Uobičajeno je da ova procedura provere traje maksimum od 30 do 60 dana. Takođe, predugovorom kupac je obavezan da ostavi avans od 10% sume koja je postignuta kao kupoprodajna cena. 

Kupac je obavezan da ima grčki poreski broj koji mu izrađuje agencija, u proceduri koja ne traje duže od jednog sata. Lično prisustvo kupca je pritom obavezno. 

Potpisivanje finalnog ugovora obavlja se u kancelariji notara. Prisustvo zvaničnog prevodioca za grčki jezik je u ovom slučaju obavezno, jer je i on zakonski obavezan da se potpiše. 

Kada je kupoprodaja obavljena, notar će registrovati novog vlasnika nekretnine u katastru. 

Notar, advokat, agencija i prevodilac se isplaćuju nakon potpisivanja ugovora, a prateći već unapred sastavljeni predračun dodatnih troškova koji daje agencija.

Pratite InfoBijeljina.com putem Android i IOS aplikacije, te društvenih mreža FacebookTwitter, Instagram i VIBER zajednice.
Tagovi

Vaš komentar


Komentari ( 0 )