Riječ je o nastavku njemačko-britanske inicijative, odnosno agende koja obuhvata period od 2014. do 2018. godine, a šta je urađeno, a šta ne, analizirano je na sastancima koji su održani u protekla dva dana u Brdu kod Kranja, kojima su prisustvovali zvaničnici Republike Srpske, FBiH, kao i predstavnici parlamentarnih stranaka, te međunarodne zajednice.

Organizatori sastanaka bile su ambasade Njemačke i Velike Britanije u BiH, a ključni cilj bio je definisanje nove reformske agende koja bi trebalo da bude aktuelna u naredne četiri godine.

U Sloveniji je data podrška nastavku sprovođenja započetih reformi, a sve bi trebalo da bude sažeto u jednom dokumentu s ciljevima koje treba sprovesti u djelo do kraja mandata nove vlasti u BiH, koja treba da bude formirana u narednom periodu, a na osnovu izbornih rezultata iz oktobra ove godine. 

U britanskoj ambasadi u BiH su potvrdili “Glasu Srpske” da je u Sloveniji održana radionica na tehničkom nivou, na kojoj je razgovarano o dosadašnjem toku reformi u BiH, naučenim lekcijama i idejama za dalje aktivnosti.

- Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja da pruža podršku u sprovođenju neophodnih reformi. U budućnosti nas čeka još ovakvih razgovora, a sada je najvažnije što prije formirati vlast i prionuti na posao - kazali su u toj ambasadi.

Na sastanku, u ime SNSD-a kao najveće partije, bio je Zoran Tegeltija, koji je i ministar finansija Republike Srpske, ali juče nije odgovarao na telefonske pozive.

Član SDS-ovog Odbora za finansije Slaviša Raković, koji je takođe bio na sastanku u Kranju, izjavio je za “Glas Srpske” da je sastanak nastavak ranijih razgovora koji su obavljeni u Sarajevu, dodavši da su razmijenjena mišljenja o onome šta je trebalo uraditi, šta je urađeno, te o onome šta čeka BiH u narednom periodu.

- Ovo je bila priprema za reformsku agendu od 2018. do 2022. godine. Razmatrana su brojna pitanja, razmijenili smo stavove o aktuelnim pitanjima, od poreskih reformi do poboljšanja poslovne klime. Rasprava je bila dobra, a sljedeći korak je već formulisanje konkretne agende, koje će biti na onima koji konstituišu vlast. Uspjeh dosadašnjih reformi je djelimičan i ostaju određene stvari da ih završimo - rekao je Raković.

Novi sastanak bi trebalo da se održi u narednih mjesec, a trebalo bi da rezultira dokumentom koji će sadržavati prioritetne tačke nove reformske agende u prvih 100 dana rada vlada, poput rasterećenja realnog sektora, poboljšanja poslovne klime, reforme zdravstva i slično. Sastanku su prisustvovali predstavnici EBRD-a, Svjetske banke i drugih finansijskih institucija.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i EU je potpisan 16. juna 2008. godine, ali je stupio na snagu sedam godina kasnije, odnosno 1. juna 2015. godine. Njemačka i Velika Britanija su u novembru 2014. godine, da bi se prevazišao period stagnacije integracija BiH u EU, predložile novi pristup prema BiH koji su obrazložile u zajedničkom pismu ministara spoljnih poslova te dvije države upućenom visokoj predstavnici za spoljne poslove i bezbjednost EU Federiki Mogerini i evropskom komesaru za proširenje Johanesu Hanu.