Utom odnosu nikome nisu cvjetale ruže.

Snajka sa svekrom i svekrvom nije živjela u nekoj ljubavi, ali su se nekako zarad mira u kući sporazumijevali, priča Vranjanka L.P. čiji su rođaci poznavali ovu vranjsku porodicu.

Zajednički život nije bio jednostavan, ali je bio “dinamičan”.

Snalazili su se nekako i nisu pokazivali međusobnu netrpeljivost posebno pred komšijama. Koji je konkretan razlog bio i dan danas nije poznato samo se nagađa….Nije bilo potpuno jasno šta je po sredi i o tome se nije diskutovalo, navodi sagovornica Kurira.

Za mir u kući na sve se aminuje

– A sin kao svaki muž, ženi je vjerovao, roditelje poštovao….Koliko se moglo u toj situaciji. Znate kako ide za mir u kući na sve se “aminuje”. Sve u svemu nekako su funkcionisali – objašnjava L.P.

Navodi da su svekar i svekrva bili skromni i štedljivi ljudi. Uspjeli su da uštede i više nego pristojnu sumu novca, za koju snaja nije znala.

Svekar je bio spreman da snaja nikada i ne sazna za ušteđeni novac.

Tako da je bilo i očigledno da ne želi ni da ga ostavi njoj, ni da novac dođe do nje, da ga ona potroši.

Godine su prolazile, a starost i bolest su učinile svoje. Preminula je najprije svekrva, a onda i svekar.

– Snaja je željela da poslije izvjesnog vremena skloni stvari pokojnika, da ih se nekako otarasi. Svekar je odjela dok je bio živ pažljivo čuvao, ali snaja je nakon njegove smrti bila spremna i da ih baci. Međutim razmislila je i prije nego što je uradila ono što je namjerila i naumila, izvrnula je džepove sakoa ne bi li ih ispraznila od onoga što je bilo u njima. U jednom od džepova sakoa pronašla je više hiljada evra… Bila je to ušteđevina njenog svekra. Bila je zaprepašćena i u šoku, nije mogla da povjeruje u ono što je vidjela. Možda svekar i nije planirao da novac ostavi snaji, ali ispalo je baš tako – kaže L.P.

Na kraju i epilog istinite priče koji tjera na razmišljanje.

Porodični odnosi su najsloženiji. Odnosi između snaje, svekra i svekrve, zeta i tasta i tašte večita su dilema i diplomatija…..Tako je od pamtiveka. Iskusni kažu karakteri se brzo razotkriju i spoznaju, a za odnos poštovanja u porodici potrebno je i razumijevanje i uvažavanje, ali obostrano. Ukoliko ga nema nema ni sloge. Onda bude po sistemu “ko u klin ko u ploču” uz obavezna dva aršina, jedan za nas, a jedan za druge kako to obično biva, što je pogrešno, navode oni koji se bave ovom problematikom.