U vrijeme kada se na sve strane barata netačnim podacima, kada se štampaju knjige koje ne prenose provjerene činjenice, i kada se štampaju lažni memoari ili opisuju navodno tačni događaji, čitaoci i dalje vjeruju dezinformacijama, posebno onima koje se puštaju na internetu.

„Povjerenje u tačnost štampanih tekstova izdavači bi trebalo da opravdaju i da se postaraju da ono što štampaju odgovara istini“, zaključak je istraživanja novinara koji su se bavili ovom temom u nedeljnom Njujork tajmsu.

Tokom poslednjih nekoliko godina ispostavilo se da su knjige i članci veoma uglednih autora bile pune grešaka, a među takvim autorima su se našle i Naomi Volf, bivša izvršna urednica Njujork tajmsa, izvršni urednik Džil Ejbrenson, istoričar Džered Dajamond, stručnjak za biheviorizam i „ekspert za sreću“ Pol Dolan, ugledni novinar Majkl Volf.

Međutim, svi oni su na primjedbe čitalaca da su našli dosta greška u njihovim tekstovima, odgovorili da bi izdavači trebalo da vode više računa o tačnosti tekstova koje štampaju.

Neki autori, pak, sami angažuju profesionalne stručnjake za nalaženje grešaka. Mnogi urednici velikih izdavačkih kompanija uveli su rigorozno provjeravanje tačnosti podataka prije nego što ih štampaju.

Takvo provjeravanje tačnosti podataka oduzima puno vremena i veoma je skupo, a izdavači i u Sjedinjenim Državama jedva sastavljaju kraj s krajem.

Standardni odgovor izdavača kada ih neko upozori da su pogriješili je „mi vjerujemo našim autorima“, navodi novinar Gabrijel Šerman, koji je platio čak dvojicu stručnjaka da provjere podatke i brojeve koje je on pominjao u knjizi. Navodno, platio im je 100.000 dolara od avansa koji je dobio za knjigu Najjači glas u sobi 2014. godine.

Izdavači već dugo tvrde da bi provjeravanje tačnosti podataka u svakoj knjizi bilo veoma skupo i da odgovornost ide na dušu autora koji dobija autorska prava.

Privatno, izdavači se slažu da bi trebalo da preduzimaju više provjera tačnosti u knjigama koje štampaju, pogotovo ako se radi o kontroverznim događajima i ličnostima.

Optužbe da su neki novinski tekstovi puni grešaka odmah se razglase na društvenim mrežama i to je automatski osnova za sudski postupak.

Tačnost tekstova je sada mnogo važnija, jer je sve više knjiga posvećeno nekim osjetljivim temama. U periodu od 2014. do 2018. godine prodaja knjiga koje nisu fikcija je porasla za 23 odsto, dok je prodaja knjiga fikcije opala za 10 odsto.

Istovremeno, dokumentarističke knjige se mnogo pažljivije čitaju i čitaoci su odmah spremni da tuže autora i izdavača ako nađu neki pogrešan podatak.