Nestabilnost veliki rizik za investitore
Strane kompanije uložile su lani u BiH više od 783 miliona maraka, a najviše novca stiglo je iz Rusije, pokazao je najnoviji presjek stanja u toj oblasti koji je uradila Centralna banka BiH.
Banka je juče objavila statistiku direktnih stranih investicija za 2018. godinu koja pokazuje da je priliv direktnih stranih investicija iznosio 783,4 miliona KM, odnosno 2,3 odsto BDP-a. Priliv direktnih stranih investicija lani je, prema njihovim podacima, u nominalnom iznosu približno jednak broju koji je zabilježen u 2017. godini.
- U pogledu geografskog rasporeda, najveći priliv investicija u 2018. je iz Rusije, a zatim slijede Hrvatska, Holandija, Austrija i Njemačka - rekli su u Centralnoj banci.
Analiza podataka je pokazala da je najviše investicija realizovano u oblasti finansijskih uslužnih djelatnosti - bankarski sektor u iznosu od 145,6 miliona, proizvodnji koksa i rafinisanih naftnih proizvoda 135,8 miliona, u oblasti trgovine na malo 87,7 miliona te u proizvodnji baznih metala 52 miliona maraka.
Stanje direktnih stranih investicija na kraju prošle godine iznosilo je 14,29 milijardi KM, a najveći iznos se i dalje odnosi na Austriju (2,7 milijardi), Hrvatsku (2,3 milijarde) i Srbiju (dvije milijarde).
- Stanje direktnih investicija je revidirano za period od pet godina, a na osnovu najnovijih informacija o stvarnim ekonomskim aktivnostima i stanju preduzeća sa stranim ulaganjima - kazali su u Centralnoj banci.
Stručnjaci, s druge strane, ističu da će biti potrebno da prođe još dosta vremena da se situacija u BiH popravi i podigne prag stranih ulaganja.
- Osnovni problem koji objektivno imamo u BiH je odsustvo dobre poslovne klime, koja traži i ekonomsku i političku stabilnost. To su sve elementi koje strani investitori provjeravaju i o kojima znaju dosta kada je riječ o BiH. Mnogi strani investitori nisu sigurni da li će moći realizovati u BiH svoj projekat ili posao. Ovo investicija što imamo je već uhodan posao i neka vrsta dokapitalizacija, odnosno ulaganja u postojeće poslove, ali novi poslovi nisu predmet stranih investicija. To je problem - rekao je juče “Glasu Srpske” ekonomista Zoran Pavlović.
Osvrćući se na podatak da prošlogodišnji priliv stranih investicija iznosi 2,3 odsto BDP-a, naglasio je da je to još daleko od zadovoljavajućeg nivoa.
- Stepen učešća investicija u odnosu na BDP je osnovni pokazatelj. U slučaju BiH to bi trebalo da bude znatno iznad pet odsto, tako da je ovo što imamo još veoma malo. Zemlje koje uspiju da budu između pet i deset odsto su uspješne u privlačenju stranih investicija, a kod nas je stanje da ni domaći vlasnici kapitala ne investiraju tako da, praktično, imamo usporen privredni rast zbog nedostatka investicija - rekao je Pavlović.
Veoma malo ili gotovo ništa se, dodaje, ulaže u proizvodnju i nema nekih posebnih stimulacija, za razliku od Srbije.
Kada je riječ o odlivnim stranim investicijama iz BiH u inostranstvo, lani je zabilježen pad od 54,2 miliona KM. Ukupno stanje domaćih investicija u inostranstvu iznosi 873,7 miliona KM, od čega je najviše investicija u Hrvatsku (229,7) i Njemačku (163,8).