Važno je, međutim, da ne sadrži so, ulje ili začine i da se potpuno ohladi prije upotrebe, piše Blic.

Tokom kuvanja dio minerala i drugih rastvorljivih materija iz povrća prelazi u vodu. Umjesto da se odmah prospe, tečnost može ponovo da se upotrebi, a jedan od kućnih trikova jeste njeno korišćenje za zalivanje.

Voda od cvekle prepoznatljiva je po crvenoj boji, koja potiče od prirodnih biljnih pigmenata, betalaina. Ipak, intenzivna boja ne pokazuje koliko hranljivih materija ima u njoj.

Cvekla sadrži kalijum, magnezijum i gvožđe, a dio tih minerala tokom kuvanja može da pređe u tečnost. Magnezijum je sastavni dio hlorofila, zelenog pigmenta biljaka, dok gvožđe učestvuje u procesima važnim za njihov rast.

Količina minerala u vodi zavisi od načina pripreme, trajanja kuvanja i količine upotrebljene vode. Zbog toga ova tečnost nije zamena za odgovarajuće đubrivo, niti se može očekivati da sama riješi problem požutjelih listova.

Najvažnije pravilo: Bez soli i začina

Za zalivanje dolazi u obzir samo voda u kojoj je cvekla kuvana bez soli, ulja i drugih dodataka. So može da se nakuplja u zemlji i oteža korijenu usvajanje vode, dok masnoće i ostaci začina nisu pogodni za saksije.

Prije upotrebe tečnost treba potpuno ohladiti do sobne temperature. Vruća voda može da ošteti koren.

Portal Tupi preporučuje da se voda od cvekle razblaži čistom vodom u odnosu jedan prema jedan. Tečnost se zatim sipa direktno na zemlju, uz izbjegavanje kvašenja listova i središta biljke.

Voda od kuvanja sadrži i ostatke organskih materija i šećera, pa nije pogodna za svakodnevnu upotrebu. Ako dugo stoji ili se prečesto dodaje zemlji, može da razvije neprijatan miris i privuče insekte. Predlaže se povremena primena, približno jednom u dve nedelje, između redovnih zalivanja čistom vodom. Ipak, količinu i učestalost zalivanja treba prilagoditi konkretnoj biljci i vlažnosti zemlje.

Najbolje je upotrebiti je ubrzo nakon što se ohladi, bez dugog čuvanja.

Požutjeli listovi mogu da imaju različite uzroke

Iako se ovaj kućni trik povezuje sa negom ukrasnih biljaka i lisnatog povrća, požuteli listovi ne znače uvek da biljci nedostaju minerali.

Uzrok može da bude previše vode, nedovoljno svijetla ili loša drenaža. Zato prije dodatne prihrane treba provjeriti da li zemlja ostaje dugo mokra i da li višak vode može da otiče iz saksije.

Poseban oprez potreban je kod kaktusa i sukulenata, koji su osetljivi na prekomerno zalivanje. Kod njih treba poštovati potrebe vrste i omogućiti zemlji da se dovoljno prosuši između zalivanja.

Ponovna upotreba nezačinjene vode od cvekle može da bude način da se smanji rasipanje vode iz kuhinje, ali za zdrav rast biljaka presudni su odgovarajuća zemlja, dovoljno svijetla i pravilno zalivanje.