Veliki dio saznanja koja imamo danas o ljudskom umu potiču od psiholoških eksperimenata koji su sprovedeni tokom prošlog vijeka. Od Ešove paradigme do Stanfordskog zatvorskog eskperimenta, psiholozi su na različite načine pomogli u prikupljanju novih informacija i pružanju uvida u ljudsko razmišljanje i ponašanje.

VIOLINISTA U METROU

Da li često zastanete da biste uživali u ljepoti oko sebe? Sudeći po eksperimentu sprovedenom 2007. godine, najvjerovatnije ne. Svjetski poznati violinista Džoš Bel pojavio se kao ulični muzičar u metrou u Vašingtonu da bi vidio koliko ljudi će zastati da ga posluša.

Uprkos činjenici da je svirao na ručno pravljenoj violini od 3,5 miliona dolara i da je rasprodao karte za svoj koncert u Bostonu (prosječna cijena karte iznosila je 100 dolara!), veoma malo ljudi se zaustavilo da posluša njegovo izvanredno izvođenje. Tog dana je zaradio tričavih 32 dolara.

KLAVIR STEPENICE

Folksvagenova inicijativa pod nazivom "Teorija zabave" pokušala je da dokaže da se ljudsko ponašanje može promijeniti time što se svakodnevne aktivnosti pretvaraju u zabavu.

Prilikom jednog nedavnog eksperimenta, oni su postavili muzičke stepenice-klavir na jednom stepeništu u Stokholmu. Željeli su da vide da li će više ljudi biti voljno da izabere zdraviju opciju umjesto pokretnih stepenica u švedskom metrou. Tog dana, 66 odsto više ljudi izabralo je stepenice-klavir, što dokazuje da je zabava najbolji način da se ljudi natjeraju da promijene svoje ponašanje.

EFEKAT POSMATRAČA

U slučaju nužde, većina bi najvjerovatnije željela da se nađe u prometnom području kako bi imali veće šanse da im neko pritekne u pomoć. Suprotno uvreženom mišljenju, okruženost ljudima ne garantuje ništa.

Psihološki fenomen pod nazivom efekat posmatrača navodi da će ljudi prije pomoći nekome ukoliko ima malo ili uopšte nema svjedoka. Naučnici to nazivaju difuzijom odgovornosti. Efekat posmatrača nedavno je testiran na prometnoj londonskoj ulici i ispostavilo se da društveni status igra ulogu u tome da li će osoba dobiti pomoć, ali većina ljudi ipak nastavlja svojim putem bez zaustavljanja.

STANFORDSKI ZATVORSKI ESKPERIMENT

Smatran jednim od najmanje etičnih psiholoških eksperimenata svih vremena, Stanfordski zatvorski eksperiment proučavao je psihološke efekte koji zatvorsko okruženje može imati na ponašanje. U 1971. imitacija zatvora napravljena je u podrumu zgrade za psihologiju Univerziteta Stanford i, a 24 studenta muškog pola nasumično su izabrani da igraju ulogu zatvorenika, odnosno čuvara dvije nedelje.

Studenti su se prilagodili svojim ulogama previše, postajući agresivni do tačke nanošenja psiholških povreda i mučenja. Čak je i profesor psihologije Filip Zimbardo, koji je nadgledao eksperiment podlegao njegovim efektima dozvoljavajući da se zlostavljanje nastavi. Eksperiment je obustavljen nakon samo šest dana usled njegove intenzivnosti, ali je pokazao da situacije mogu da izazovu određena ponašanja, uprkos prirodnim tendencijama pojedinaca.

EKSPERIMENT NESTALOG DJETETA

Ljudi često ne primjećuju stvari koje ih okružuju, što je ideja koja je testirana tokom eksperimenta nestalog djeteta.

Plakat sa informacijama i slikom "nestalog djeteta" okačen je na vrata prometne prodavnice. Neki ljudi su se zaustavili da prostudiraju plakat, dok su drugi samo bacili pogled ili ga uopšte nisu gledali. Ono što je svim ljudima bilo zajedničko jeste da su potpuno previdjeli činjenicu da se dječak sa plakata nalazi ispred radnje. Taj eksperiment pokazuje da ljudi imaju običaj da previde mnoge stvari oko njih.