Kako je istakao, svaki narodni poslanik trebalo bi da održava kontakte sa dijasporom, ali i sa svim dijelovima RS i BiH. 

Prema njegovim riječima, najveći problem ljudi iz dijaspore je što su stranci „i tamo i ovdje“. Saradnja sa dijasporom je važna ne samo za ljude „preko grane“, kako to mnogi u žargonu kažu, nego i za naše ljude. 

„Ja to gledam ovako. Ukoliko se glas dijaspore čuje, oni će to višestruko vratiti. Sve što su stekli uložiće u Srpsku. Pritom ne mislim samo na materijalno, nego u prvom redu na znanje i iskustvo. Treba znati i naučiti. Ja se trudim da kada odem negdje, nešto i vidim, donesem nešto novo i naučim nešto. Ako naši ljudi iskustvo i znanje stečeno u dijaspori primjene u svim oblastima društvenog života ovdje, time ćemo najviše ojačati Republiku Srpsku“, objašnjava Maksimović. 

Jedan od konkretnih koraka mogao bi biti i formiranje Ministarstva za dijasporu ili, pak, obezbjediti predstavnicima dijaspore mjesta u NS RS. 

„Takvih ideja je bilo i ranije, ali uvijek se nalazio razlog da se ne realiizuju. Ko hoće nađe način, ko neće, traži razloge i izgovore“, zaključuje Maksimović.  

Na kraju je istakao da se zalaže za to i da bi volio da što manje naših ljudi odlazi „trbuhom za kruhom“, da što više ljudi ostane u RS.