Plave se šljivici u podmajevičkom kraju - od starih autohtonih sorti do modernih zasada voća sa sistemima za navodnjavanje i protivgradnim mrežama. U voćnim zasadima preovladava šljiva, a sve su zastupljeniji jabuka, kruška, breskva i kajsija.

Poštuje se tradicija, ali se primjenjuju i nova saznanja i tehnologije. Pokrenuta je inicijativa za brendiranje nadaleko poznate majevičke šljivovice, koja je kvalitetom osvojila kupce na svim kontinentima. 

Predsjednik Upravnog odbora Udruženja voćara RS Darko Milošević četvrta je generacija voćara u porodici. Voćnjaci ove ugledne porodice prostiru se na 10 hektara. Ove godine proizveli su oko 100 tona voća. 

- Ugljevik je osim proizvodnje struje odvajkada poznat i po proizvodnji šljive. Nadamo se da će i mladi poljoprivrednici koji su ostali u svojim domaćinstvima zanavljati voćnjake, jer naša šljiva je sinonim za kvalitet - kaže Milošević za portal InfoBijeljina. 

Većina voćara preorjentisala se na konzumne sorte šljive, jer donose odmah profit, a posao se završi u julu, avgustu, za razliku od sušene.

Pojedini entuzijasti ipak ljubomorno čuvaju požegaču. Kažu bez premca je zbog slasti, dobra je za džemove, kompote, a daje poseban ‘’šmek’’ rakiji. Miladin Radovanović iz Ugljevik Sela na svom imanju ima stotinak vrsta voća, a nekoliko sorti krušaka, jabuka i kajsija su autohtone.

 

- Ništa ne prsakamo, sve se organski proizvodi. A rodi odlično. Jedno stablo kruške da i po 500, 600 kilograma voća – kaže Miladin. 

Proširuju se voćni zasadi. Mnogi su dokazali da se u ovom kraju mogu uspješno proizvoditi i jabuke, višnje, nektarine, breskve. 

Voće koje ne završi u izvozu ili na pijaci, preradi se u rakiju. Nema domaćinstva koje vas neće počastiti šljivovicom, dunjevačom, kruškom ili kajsijevačom. Vjerujemo da će uskoro završiti i brendiranje jer je proizvodnja rakije postala unosan posao, pa  na ovom području trenutno rade četiri destilerije.