Skandal u vezi sa korišćenjem podataka s Fejsbuka - neovlašćeno deljenje ličnih podataka 87 miliona ljudi s kompanijom Kembridž analitika, koja se bavi političkim konsaltingom - takođe ukazuje na načine na koje najpopularnija društvena mreža prati sve što radimo na internetu. 

Međutim, ovaj gigant u oblasti društvenih medija nije jedini koji se time bavi. Naše digitalne korake prati više desetina kompanija koje prikupljaju podatke (trekeri) i većina najposećenijih sajtova i aplikacija prikupljaju podatke u realnom vremenu o našem ponašanju. 

Istina je da se ne koriste svi trekeri kako bi kompanije saznale sve o nama, ali većina ljudi nije svesna na koji način ih neko "posmatra" i ko ima pristup njihovim podacima. 

Ako vas zanima ko vas prati na interenetu, odgovor za većinu korisnika jeste da to može biti bilo ko. 

Evo načina na koji se prati naš digitalni život. 

Arsenal za špijuniranje

Naši lični podaci prodaju se oglašivačima, kompanijama ili čak vladama/Getty Images

Postoji nekoliko načina da se prati šta radite na interentu. Naš brauzer je opremljen pravim "arsenalom za špijuniranje": to su između ostalog kukiji, fleš kukiji, piksel tegovi. 

Ova "oružja za masovno prikupljanje podataka" u stanju su da koriste sve informacije o našim aktivnostima od tačnih veb adresa koje posećujemo do tipa uređaja koji koristimo. 

Neki sajtovi koriste više desetina trekera u različite namene. Jedan alat može vlasniku sajta da pomogne da sazna koliko ima posetilaca, ali većina se koristi kako bi kompanije utvrdile ko smo: koliko imamo godina, gde živimo, šta čitamo, šta nas interesuje. 

Istraga koju je pokrenuo dnevni list Vol strit žurnal 2010. otkrila je da 50 najpopularnijih sajtova u Americi u proseku koristi 64 trekera. 

Ali čemu sve to? Zato što je informacija roba - ona se prodaje oglašivačima, kompanijama ili čak vladama. 

Jedan od načina da se prikupe informacije je skeniranje inboksa korisnika besplatnih i-mejl servisa poput Džimejla u vlasništvu Gugla. U junu prošle godine kompanija je najavila da će prestati to da radi, a ta praksa je korišćena kako bi se personalizovali oglasi ove kompanije. 

Ovakve operacije nam najčešće deluju nevidljivo, ali postoje trekeri koje nije lako primetiti, iako na prvi pogled nisu sumnjivi. 

Da li ste ikada posetili stranicu na kojoj vam je ponuđena opcija "tvituj ovo" ili "pratite nas na Tviteru"? E, pa to je treker. 

Iz Tvitera su najavili kako su prekinuli podršku za "Nemoj da trekuješ" (Do Not Track) inicijativu, što je bio dobrovoljni pokušaj ove kompanije da ne prati šta rade korisnici na drugim internet sajtovima. 

Situacija je ustvari dramatičnija, neki trekeri vam se "prilepe" i prate šta radite kad ste na internetu i ne interesuje ih samo kako trošite novac.

Previše radoznale aplikacije

Većina nas provodi dane koristeći mobilne aplikacije, koje nas takođe špijuniraju. 

Prošle godine, dvoje profesora u Americi Narseo Valina Rodrigez i Srikant Sundaresan objavili su studiju u kojoj se tvrdi da sedam od deset aplikacija dele lične podatke s trećim licima. 

"Kada ljudi instaliraju novu Android ili iOs aplikaciju, moraju da daju saglanost za korišćenje ličnih podataka. Neki od podataka koje aplikacije prikupljaju su neophodne za njihovo funkcionisanje - ako aplikacija prikazuje mapu, ona ne može da radi bez korišćenja GPS-a da bi saznala gde se nalazite. 

Ali kada ste aplikaciji dozvolili da koristi tu informaciju, njeni autori je mogu podeliti sa kim god hoće, što znači da treća lica mogu da saznaju gde ste, koliko brzo se krećete i šta tačno radite", stoji u ovoj studiji.

Biblioteke koda

Proces prikupljanja podataka je složen: mnogi sajtovi i mobilne aplikacije su napisani tako što su korišćeni programi koje su osmislile neke druge kompanije, čime se štedi vreme i novac u odnosu na stvaranje potpuno novog koda. Ti programi se nalaze u digitalnim bibliotekama. 

Ovi programi mogu da prikupe veliku količinu osetljivih podataka, čime se stvaraju detaljni digitalni profili korisnika i to bez njihove dozvole. 

Kako? Pa, iste kompanije koje su odgovorne za digitalne biblioteke takođe rade s različitim klijentima. 

To znači da ako autori jedne aplikacije, kojoj su samo bili potrebne informacije o vašoj lokaciji i drugi koji žele da da koriste vaše podatke, oslanjaju se na istu digitalnu biblioteku, više informacija od odnosu na ono na šta su korisnici pristali da daju su dostupni korisnicima celokupne biblioteke. 

"Korisnici nikada neće saznati, zato što aplikacije nisu u obavezi da kažu korisnicima koje biblioteke softvera koriste", pišu Rodrigez i Sundaresan. 

Predugi tekstovi 

Aplikacije koje javno objavljuju svoja pravila zaštite privatnosti to često čine na jako netransparentan način, pošto su opisi na koji način kompanije koriste vaše podatke predugački i razlikuju se od proizvoda do proizvoda, čak i kada oni potiču iz iste kompanije. 

Ko će sve to da čita? Veoma poznata studija urađena u Americi i Kanadi pokazuje kako su ljudi potpuno nesvesni na šta pristaju. 

Kada su ih pitali da učestvuju u pokretanju nove društvene mreže (NameDrop), studentima s prestižnog američkog fakulteta predstavljena su pravila zaštite privanosti koja su sadržala sulude zahteve, poput obećanja korisnika da "daju svoje prvorođeno dete društvenoj mreži NameDrop". 

Skoro 75 odsto od 543 učesnika nije pročitalo ova pravila. Oni koji jesu, proveli su 73 sekunde čitajući tekst za koji im je potrebno najmanje pola sata čitanja.

U 2011. godini istraživanje rađeno u Britaniji otkrilo je da samo 7 odsto korisnika čita pravila o zaštiti privatnosti kada se prijavljuju za nove proizvode i usluge.

Lutajuća "meta"

Mobilni telefoni i tableti stalno beleže našu lokaciju i mogu da je podele sa kim god žele. Korisnici mogu da izaberu koje aplikacije mogu da prate GPS podatke - mape, na primer, ali i da onemoguće opcije koje prate koja mesta najčešće posećujete, kao i isključivanje praćenja lokacije. 

Ustvari, isključivanje opcije koja prati vaše kretanje je savet stručnjaka za sajber bezbednost. Međutim, studije pokazuju da mobilni telefon i dalje može da otkrije gde se nalazite. 

Tim s Univerziteta Prinston napravio je eksperiment u kome su dokazali da je moguće pratiti lokaciju telefona, čak kada su opcija lokacije, GPS i vajfaj isključeni. 

Prošle godine, onlajn magazin Kvarc je otkrio da Gugl prikuplja informacije o lokaciji korisnika Androida tako što prati koliko otkucaja mobilni telefoni šalju antenama kako bi pristupili mobilnoj mreži. 

U Guglu su potvrdili da su prikupljali ovu vrstu informacija, ali da su brisali podatke o tome kao i da su prestali s tom praksom.

Nestajanje s mreže

Motivacija iza praćenja se svodi na to da ljudi koji se reklamiraju mogu lakše da nas pronaću, ali ako ste među onima kojima i to smeta, postoje načini kako da ukinete te usluge. 

Prvo što možete da uradite je da omogućite "nemoj da me pratiš" opciju na sajtovima koje posećujete, ali da li će kompanije tako postupiti zavisi od njihove dobre volje. 

Možete da koristite aplikacije koje proveravaju da li postoje trekeri u vašem brauzeru. 

U slučaju aplikacija, stvari su malo komplikovanije. Ako blokirate pristup osetljivim informacijama na vašem telefonu, to može da negativno da utiče na funkcionisanje te aplikacije. 

Takođe, ako isključite reklame, onda ugrožavate postojanje besplatnih aplikacija, jer to je jedini način da programeri naplate svoj rad. 

"Ako bi više ljudi bilo zainteresovano da plati programerima za korišćenje aplikacija, to bi donekle pomoglo, iako nije idealno rešenje. Utvrdili smo da iako plaćene aplikacije koriste manje trekera, one i dalje prate korisnike i stupaju u kontakt s trećim licima", tvrde Rodrigez i Sundaresan. 

Aktivisti za zaštitu privatnosti poput kolektiva Taktikal teh preporučuju seriju koraka kojim informišu korisnike da znaju na šta pristaju. 

Takođe ponuđena im je i skraćena verzija pravila o zaštiti podataka najpopularnijih društvenih mreža. 

Ipak ne postoji neprobojna zaštita. U tekstu napisanom za sajt za samopomoć Lajfhek, američki novinar i pisac Esli Omur objavio je 12 zapovesti za one koji ne žele da ih bilo ko prati. Poslednja zapovest privlači najviše pažnje: 

"Za one stvarno paranoične: prestanite da koristite tehničke naprave, koristite samo papir, olovku, pisaću mašinu, razgovore licem u lice, što se tiče deljenja fotografije, to obavljate na staromodan način."