U okviru američkog programa „Jedite pametno, više se krećite”, pokazano je da ljudi mogu da jedu šta žele, uključujući omiljenu visokokaloričnu hranu koja goji. Ali moraju da jedu promišljeno, misleći samo na uživanje u onome što jedu – iako ne moraju sve da pojedu.

„Upućujemo ljude da jedu hranu koju vole, a ne da je izbace sa jelovnika, ali da jedu promišljeno. Na primjer, ako neko želi da jede hranu koja ima mnogo kalorija, mi mu kažemo da pojede jedan ili dva zalogaja, ali sa punom sviješću o onome što jede, kako bi zaista uživao u tih nekoliko zalogaja. Druga istraživanja su pokazala da su ta prva dva zalogaja povećana sa najvećim uživanjem. Sve preko toga predstavlja dalji unos kalorija, ali bez uživanja. Učesnici u programu ne moraju da bacaju hranu. Savjetujemo im da je dijele ili odnesu kući za naredni dan ili da je kupuju u manjim količinama – kaže dr Kerolin Dan, sa Državnog univerziteta Južne Karoline, jedna od autorki studije predstavljene na Evropskom kongresu o gojaznosti u Portu, u Portugaliji.

Dan i njene kolege su u studiju uključili 80 osoba, od kojih je 42 odmah krenulo sa programom. Preostalih 38 je ušlo u kontrolnu grupu i čekalo da se pridruži prvoj grupi. Oni u programu za promišljen unos hrane smršali u prosjeku 1,9 kilograma za 15 nedelja.

„Promišljenost podrazumijeva obraćanje pažnje na okruženje i prisutnost u sadašnjem trenutku. Promišljen unos hrane je unos hrane sa svrhom, sviješću, bez ometanja, kad se jede, onda se samo jede, ne gleda se televizija ili igraju igrice na kompjuteru i nema nikakvih drugih ometanja, a takođe se ne jede se za radnim stolom. Govorimo o ovim aspektima kako bismo naveli ljude da jedu bez ometanja, sa svrhom i sa više svijesti. Ljudi su su postali promišljeniji i definitivno su smršali”, naglašava dr Dan.