Dijete s niskim udjelom ugljenohidrata danas su vrlo popularne, ali one zapravo nisu novost. Njihovi počeci sežu u 19. vijek, a začetnikom se smatra londonski pogrebnik Vilijam Banting. On je tvrdio da je tokom jedne godine izgubio gotovo 24 kilograma i više od 33 centimetara u struku, nakon što se prethodno decenijama bezuspješno borio s viškom kilograma.

Iako je bila dijeta s malo ugljenohidrata, Bantingov plan ishrane uključivao je i namirnice koje danas ne bismo povezali s mršavljenjem, poput alkohola i šlaga, piše Daily Mail.

Banting je 1862, kada je imao 64 godine, bio težak 91 kilogram na visinu od 165 cm. Indeks tjelesne mase iznosio mu je 33.6, čime se upisao u kategoriju gojaznih. Odlučio je da iz ishrane izbaci hljeb, maslac, mlijeko, šećer, pivo i krompir, a umjesto toga je konzumirao meso, voće i povrće bez skroba. Bio je toliko zadovoljan rezultatima da je objavio knjižicu pod nazivom „Pismo o korpulenciji, upućeno javnosti“, koja se danas smatra prvim štampanim vodičem o mršavljenju.

Eksperiment jutjubera: Može li Bantingova dijeta da funkcioniše i danas?

Kako bi isprobao kako bi takva dijeta izgledala u 21. vijeku, fitnes jutjuber Vilijam Tenison odlučio je da jedan dan slijediti Bantingov plan. Dan je započeo pićem koje je Banting nazivao „korektivnim napitkom za okrepu“, a sadržavalo je sok od kupine, šećer, muskatni oraščić, cimet, karanfilić, biber i rakiju.

Tenison je napitak opisao kao „ukus Božića“.

„U 19. vijeku ste svako jutro mogli da se probudite i umrete od 14 bolesti, pa vam je trebao jak imunitet. Ovo piće vam ga sigurno ne bi obezbijedilo. Imam utisak da je to bio samo izgovor za unos alkohola i šećera odmah ujutro.“

Ovčetina za doručak i dezert sa šlagom

Za doručak je slijedio originalna uputstva: nekoliko komada govedine, ovčetine, bubrega, ribe ili slanine, uz čaj bez mlijeka i šećera i malo keksa ili tost. Svinjetina nije bila dozvoljena jer se tada vjerovalo da sadrži skrob. Tenison je dodao da je visoki unos proteina na početku dana dobra strategija za smanjenje gladi.

Za glavni obrok dana, koji se tada nazivao večerom (današnjim ručkom), pripremio je bakalar s prokeljom, jagode sa šlagom i sherry za piće. U originalnoj verziji dijete dopušteno je do sedam čaša alkohola dnevno, uključujući vino, sherry ili rakiju.

Alkohol kao neizostavan dio Bantingove dijete

Tenisona je iznenadilo koliko je alkohol bio prisutan u Bantingovoj ishrani.

„Čovjek je imao prioritete iskusnog pirata. Možda je alkohol tada bio i sigurniji za piće od vode“, komentariše.

Poslepodne je pojeo malo voća i keksa, a za večeru piletinu i još jednu čašu sherryja. Prije spavanja, Banting je preporučivao čašu groga (džin, viski ili rakija bez šećera). Tenison se odlučio za džin.

„Možda je izgubio centimetre u struku, ali šta je s jetrom? Ako ovo zaista pomaže za spavanje, onda vjerovatno zato što vas doslovno nokautira.“

Rezultat?

Na kraju dana, Tenison je unio ukupno 1714 kalorija, 115 grama proteina, 31 gram masti i 68 grama ugljenohidrata.

Zaključio je da bi, ako se izuzme količina alkohola, ovakav način ishrane mogao imati smisla.

„Bez alkohola, ova dijeta se temelji na jednostavnim namirnicama, bez aditiva i industrijske obrade, što nam danas često nedostaje“, rekao je.

Stručnjaci: Zanimljivo, ali ne dugoročno održivo

Nutricionistkinja Laura Cipulo istakla je da je Bantingova dijeta preteča moderne keto dijete.

„U početku ćete izgubiti višak vode, a zatim početi da trošite masnoće i proteine za energiju“, objasnila je.

S druge strane, fitnes instruktorka Natalija Aleksejenko upozorava da ovako restriktivne dijete donose samo privremene rezultate. „Većina ljudi se nakon nekog vremena vrati starim navikama“, kaže ona, a prenosi Index.hr.