Omotač jezgra je debela ljuska, sastavljena od gustih stjena, koja okružuje spoljnje tečno jezgro, a nalazi se direktno ispod relativno tanke Zemljine kore. Proteže se do 2.900 km dubine i zauzima 70% Zemljine zapremine.

Tim japanskih naučnika će za ovaj poduhvat koristiti brod sa džinovskom bušilicom s ciljem da dođu do ovog sloja.

Istraživači iz Japanske agencije za marinsku i zemaljsku nauku i tehnologiju (JAMSTEC) kažu da se nadaju da će na taj način otkriti više o tome na koji način je naša planeta formirana i od čega se sve sastoji omotač jezgra.

Granica između kore i omotača jezgra naziva se Mohorovičićev diskontinuitet, skraćeno moho. Moho je granica na kojoj se brzina seizmičkih talasa naglo mjenja. Dubina na kojoj se nalazi moho varira od 5 km ispod okeana do 80 km u nekim planinskim regijama poput Tibeta. Dio mantla koji se nalazi tačno ispod kore sastavljen je od relativno hladnih stjena mantla. Ovaj snažni sloj izgrađen od kore i gornjeg mantla naziva se litosfera i čija debljina takođe varira, ali u prosjeku se proteže do 100 km dubine.

Natsue Abe, jedan od članova ovog naučnog tima rekao je za CNN da naučnici zaparvo ne znaju od čega se omotač jezgra sastoji.

- Mi, zapravo, ne znamo tačan sadržaj. Samo smo vidjeli neke od materijala, kamen je divan - žućkasto-zelen - rekao je Abe.

Naučnici su i ranije istraživali omotač zemljinog jezgra, ali JAMSTEC želi da bude prva agencija koja će otići brodom u duboke vode i tamo bušiti

Oni planiraju da to izvedu na tri lokacije u Pacifiku - kod obala Havaja, Meksika i Kostarike. Početak bušenja bi trebalo da počne najkasnije do 2030. godine.

Za tu svrhu naučnici će koristiti najnapredniji brod za bušenje nazvan Čikju, čija bušilica će proći kroz četiri kilomtra dubine okeana sve do njegovog dna, a zatim će proći kroz još šest kilometara Zemljine kore dok ne stigne do omotača.