Brojni srpski istoričari i pravnici ocenjuju domete „pravde“ i „istine“ koju je kontroverzni ad hok tribunal Saveta bezbednosti UN presudio i ustanovio u protekle 24 godine svog rada.

Ističući da o rezultatima Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (ICTY), kako glasi puni naziv tog tela formiranog bez odobrenja Generalne skupštine UN, najbolje govore statistički podaci, sagovornici “EuroBlica” tvrde da je Tribunal u Hagu doživeo potpuni fijasko u ostvarivanju svoje osnovne misije, a to je uspostavljanje pravde i pomirenja.

- Haški sud je prvenstveno osnovan kako bi se obračunao sa Srbima. O tome kako će raditi i suditi nelagalno formirani Tribunal najbolju prognozu dao je bivši ambasador SAD u Hrvatskoj Piter Galbrajt, koji se inače „proslavio“ vožnjom na hrvatskom tenku prilikom proterivanja 250.000 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine. Naime, pre nego što je Haški tribunal uopšte formiran, dakle u jeku građanskog rata u BiH i Hrvatskoj, Galbrajt je novinarima dao američku verziju istine o sukobima u bivšoj Jugoslaviji kada je doslovno rekao da su Srbi krivi za 85 odsto počinjenih zločina, Hrvati snose krivicu za 10 odsto, dok se na Bošnjake može svaliti krivica za preostalih 5 odsto. Danas, skoro dve i po decenije posle, kada Haški tribunal zvanično završava sa svojim radom, Galbrajtova prognoza pokazala se kao precizan okvir po kojem je taj tribunal delovao – kaže za „EuroBlic“ poznati srpski advokat Toma Fila.

Statistika

On dodaje i to da će kontroverzne presude Haškog tribunala, poput one koje su izrečene Naseru Oriću, Ramušu Haradinaju ili hrvatskim generalima odgovornim za zločine nad Srbima u „Oluji“, još dugo biti predmet rasprava u stručnoj javnosti.

- Koji ozbiljan sud bi sebi mogao da dozvoli da Antu Gotovinu u prvostepenom postupku osudi na 24 godine zatvora, da bi ga zatim u drugostepenom procesu oslobodio svake krivice? Istorija i pravna nauka će se stideti takvog suda – tvrdi Fila.

Predsednik „Naprednog kluba“ i poznati srpski istoričar Čedomir Antić kaže da o radu Haškog tribunala najbolje govori statistika, odnosno broj optužnica i presuda koje su podignute i donete protiv Srba, kao i političkih i vojnih lidera drugih naroda koji su učestvovali u krvavom ratu na području bivše Jugoslavije.

- O načinu rada tog suda dovoljno govori podatak da je Srbima presudio više od 1.000 godina robije, dok je Bošnjacima i Hrvatima za počinjene zločine nad Srbima u ratu u BiH zajedno izrekao samo 50 godina. Najosnovnija zamerka Haškom tribunalu jeste to da nije kaznio zločine nad Srbima, odnosno da je pravio razliku među zločincima u zavisnosti od toga kom narodu pripadaju – kaže Antić.

Politički interesi

Drugi veliki problem s istorijskim nasleđem Haškog tribunala jeste to što je on, prema Antićevim rečima, bio ekspozitura političkih interesa zapadnih zemalja, pre svega SAD, Velike Britanije i Nemačke.

- Tribunal je više puta pokazao da nema hrabrosti da naredi svedočenje političarima iz navedenih zemalja. Njegovo delovanje bilo je pristrasno i ostrašćeno i nije doprinelo uspostavljanju istine i pravde, izuzev u nekim pojedinačnim slučajevima ratnih zločina. Sudije tribunala bili su eksponenti država koje su formirale i finansirale taj sud i po tome će ostati upamćeni – zaključuje Antić.

Nova godina bez tribunala

Ceremonija zatvaranja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je formiran 25. maja 1993, biće održana 21. decembra ove godine, a deset dana kasnije će taj tribunal i zvanično biti zatvoren i prestati da postoji.

Iz tribunala je ranije saopšteno da će posle izricanja konačne presude hrvatskoj “šestorci” 29. novembra žalbene postupke u predmetima Karadžić i Mladić preuzeti Mehanizam za međunarodne krivične sudove UN.