Alma Career Croatia, kompanija najpoznatija po brendu MojPosao, sprovela je istraživanje u kojem je učestvovalo više od tri hiljade građana, a koje se bavilo uticajem obrazovanja na sreću zaposlenih, ali i visinom zarada. Od ispitanih, oko 50 odsto je reklo da se smatra srećnim, 34 odsto ni srećnim ni nesrećnim, dok je 16 odsto nesrećno, prenosi Hina.

Od onih koji se smatraju srećnim, 65 odsto čine radnici koji su u samom vrhu po zaradi ili u gornjih 10 odsto primanja. Među nesrećnima, 28 odsto ih je sa najmanjim platama, dakle u donjih 10 odsto, ali i tu je više srećnih – oko 40 odsto.

Prema tome, među onima sa najvišim zaradama, nesrećnih je skoro četiri puta manje nego među onima sa najnižim platama.

Po vrsti posla, u marketingu, oglašavanju i PR-u gotovo dvije trećine ispitanika ili 64 odsto navodi da su srećni. Slijede zaposleni u ljudskim resursima (60 odsto), zatim radnici u sektorima osiguranja, zaštite i bezbjednosti (59 odsto). U medicini i socijalnoj zaštiti srećnih je 55 odsto, a slična situacija je i u obrazovanju i nauci – 52 odsto, pokazalo je istraživanje.

S druge strane, najmanje zadovoljnih ima u saobraćaju i logistici, gdje je srećno svega 40 odsto ispitanika. Slijedi građevinarstvo sa 41 odsto, te mašinstvo i turizam i ugostiteljstvo, oba sa po 43 odsto.

Istraživanje je pokazalo i da su zaposleni u državnim kompanijama u prosjeku zadovoljniji od onih u privatnim, pa se 56 odsto njih smatra srećnim, dok taj procenat u privatnim firmama iznosi 48 odsto.

Ipak, u državnim kompanijama ima i više nesrećnih – 20 odsto, dok je u privatnim takvih 17 odsto.

Analiziran je i uticaj životne dobi zaposlenih na nivo sreće, pa se pokazalo da su ljudi najsrećniji u srednjim godinama. Među onima između 25 i 45 godina, više od polovine ispitanika, odnosno 53 i 52 odsto, kaže da su srećni ili čak veoma srećni.

No, upravo u toj starosnoj grupi, kao i nakon 55. godine, najviše je i onih koji priznaju da su nesrećni – njih 17 odsto.

Obrazovanje je takođe važno za sreću, jer je najviše zadovoljnih među onima sa višim stepenom obrazovanja, posebno među magistrima struke – njih 55 odsto se smatra srećnim, dok je nesrećnih 13 odsto.

Od onih sa višom stručnom spremom, srećnih je 51 odsto, a nesrećnih 10 odsto, dok je među radnicima sa srednjom školom srećnih 46 odsto, a nesrećnih 18 odsto.

Prema regijama i gradovima, najsrećniji su zaposleni u Istri i na Kvarneru (54 odsto), zatim u Gradu Zagrebu i Zagrebačkoj županiji (52 odsto), te u istočnoj Hrvatskoj (51 odsto), piše Hina.

U Dalmaciji je “indeks sreće” nešto niži – 49 odsto, dok su na dnu ljestvice Sjeverna i Središnja Hrvatska (41 odsto). Pri tom, istraživanje je pokazalo da u Središnjoj Hrvatskoj ima znatno više nesrećnih (24 odsto), dok je u Sjevernoj Hrvatskoj taj udio 17 odsto, prenosi Bankar.