Kako vreme prolazi, čovek se sve manje fizički napreže, a sve više se oseća psihičko opterećenje. Era kompjuterizacije dovela je do toga da se I dnevni obroci obavljaju u fotelji,  a ne za stolom.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije nedovoljna fizička aktivnost proglašena je za  faktor rizika. Ranije su takav status imali hipertenzija I gojaznost. U savremenom dobu javljaju se  nove bolesti kao posledica savremenih tehnoloških procesa I odnosa u proizvodnji savremenog života kao sto su kancerogena obolenja, kardiovaskularna I dr.

Tempo života, buka I zagađenost vazduha sve više “bombarduju” I oštećuju ljudski organizam. Smanjeno kretanje smanjuje fuknkcije organizma, što uslovljava slabiji fizički razvoj. U 19. veku  95 % utrošene ljudske energije u proizvodnji na globalnom nivou bilo je iz mišića čoveka, dok je za 5 % energije izvor bio u drugim prirodnim resursima. 100 godina kasnije osnovni izvor  energije u 95 % slučajeva  je  nafta, električna, atomska, sunčeva energija. Danas se energija čovekovih mišića koristi sa jedva 1%. Sa nekadašnjih 16 časova rada u toku dana, došlo se do 42 radna časa u toku nedelje, ili 8 radnih sati u toku dana što je upola manje. Da bi sve funkcije organizma bile u ravnoteži, potrebno je da čovek napravi 10.000-14.000 koraka dnevno.

Povećano bogatstvo slobodnog vremena krije niz opasnosti koje se već uočavaju kod mlade generacije. Naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da sve više njih svoje slobodno vreme provodi na globalnim mrežama u izobilju hrane.
Nekada, ne tako davno mogli ste na igralištu da vidite gomilu dece koja se igra, danas je to prava retkost. Dovoljno je da  uđete u jedan od lokalnih internet klubova I imaćete šta da vidite. Dečak od nekih 10-12 godina sa 8-9  kilograma viška, velikom flašom gaziranog pića, grickalicama, svoje slobodno vreme provodi na računaru  sa sve učestalijim fizičkim maltretiranjem tastature računara, naročito ako je u pitanju neka igrica sa nasilničkom pozadinom.
U šta se to deca pretvaraju ukoliko  ne kanališu svoju energiju u pravom smeru?!  Zato više I nije novost kad čujete da je neko od osnovaca ili srednjoškolaca fizički nasrnuo na  nastavnika. Sve od gore navedenog možemo navesti kao jedan od razloga agresivnog ponašanja, a  jedan od pokretača  je upravo hipokinezija, odnosno nedovoljno ili smanjeno kretanje  Na koji način pokrenuti populaciju da se bavi  fizičkom aktivnošću kad I sam  lekar opšte prakse koji ima 10 I više kilograma viška nam savetuje da se bavimo fizičkom aktivnošću radi prevencije bolesti , a da  sam nije svestan koliko je to bitno za njegovo zdravlje?!
Prema tome, ne postoji populacija stanovništva čije zdravlje nije ugroženo I kome nije potrebna fizička aktivnost. Ukoliko je redovna I pravilno dozirana nema sumnje da predstavlja znacajan cinilac zdravog nacina zivota , koji I do 50 % može uticati na prevenciju pojava različitih obolenja. Evidentne su promene u organizmu kao plod fizickog vežbanja jer se ostvaruje pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem..
Aerobne aktivnosti (hodanje, trčanje, vožnja bicikla) minimalno 3 puta nedeljno u trajanju od 30-60 minuta značajno utiču na metabolizam masti I na taj način sprečavaju pojavu koronarnih bolesti kao sto je arteroskleroza.  
U kombinaciji dijetalnog  programa ishrane I fizičke aktivnosti može se značajno uticati na redukciju telesne mase. Neosporni su pozitvini  efekti I na psihološkom planu. Kod osoba koje su uključene u program redovnih fizičkih aktivnosti evidentno je smanjenje anksioznosti I depresije sto povoljno utiče na raspoloženje, životnu vedrinu I stabilnije psiholosko stanje. U toku treninga dolazi do  povećanog protoka krvi kroz sve delove tela, pa I kroz mozak. Zahvaljujući bržem I većem protoku krvi kroz mozak, dopremanje kiseonika, šećera I drugih materija je veće nego u mirovanju. Znatno je povećana eliminacija štetnih raspadnih produkata metabolizma I time je onemogućeno da se štetne materije duže zadržavaju u mozgu I ispoljavaju svoje štetno dejstvo na nervne ćelije. Ako je organizam u neaktivnom fizičkom stanju, kiseonik se sporije doprema I u manjoj količini kao I neophodne hranljive materije, a raspadni produkti se duže zadržavaju u mozgu što izaziva oštećenje nervnih ćelija. Ovim se objašnjavaju česte glavobolje kod osoba koje su fizički neaktivne.
Čovek postaje nervozan, razdražljiv I nesiguran u vršenju svakodnevnih poslova. Ogroman je značaj fizičkog vežbanja na mišićno-zglobni sistem jer utiče na povećanje gipkosti, obima I snage mišića, a samim tim degenerativne promene na koštano-zglobnom sistemu su ređe. Pre nego sto počnemo sa vežbanjem, najbitinije je da broj vežbanja nedeljno, trajanje I intenzitet opterećenja budu primerene zdravstvenom statusu kao I individualnim sposobnostima vežbača. Oni koji počinju vežbat, a bili su dugo fizički neaktivni moraju početi lagano I postepeno kako bi se izbegle eventualne kontraindikacije kao što su jaka upala mišića, istegnuće mišića I slično.

Sezona godišnjih odmora je iza nas, a samim tim polako ulazimo u period loših vremenskih prilika. Zato nemojte dozvoliti da Vas to “uspava”  I poremeti u ostvarenju ciljeva.  Zaboravite na višečasovno gledanje   tv-a I boravak  u zatvorenom, zagušljivom prostoru. Pošto ste upravo  pročitali koliko je važno biti aktivan, ne preostaje Vam ništa drugo nego da se ovog momenta spremite za trening, naoružate pozitivnom energijom  I  uradite nešto korisno za svoje zdravlje.

Bilo da je to šetnja, trčanje u prirodi ili posećivanje fitnes centra sigurno ćete osetiti blagodeti koje nam pruza fizička aktivnost. SREĆNO!!!

Autor: Profesor fizičkog vaspitanja i sporta i lični trener Branko Babalj