FOTO: InfoBijeljina

Afrička kuga drastično je smanjila stočni fond svinja, ali i povećala potražnju za jagnjadima. Veću potražnju obično prati i povećanje cijene, pa se u Semberiji jagnjad po kilogramu žive vage prodaju za 8,5 maraka, ovce su 4,5 KM, a ovnovi po 6 maraka, što je za više od 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Zbog manje ponude prasića, procjenjuje se da će torovi sa ovim životinjama biti ispražnjeni tokom predstojećih praznika. 
 
Miodrag Miljanović iz Gornjeg Dragaljevca jedan je od najvećih uzgajivača ovaca u Semberiji. Nakon što je firma u kojoj je radio prije 35 godina otišla u stečaj, počeo je sa 40 grla, a sada u stadu ima 300 ovaca. 

 
Od ovčarstva kaže, zaradi pristojnu platu i solidno živi. 
 
“Naišli su neki čobani kroz selo i ja sam uzeo par jagnjadi. Nisam tada ni mislio da ću se baviti ovčarstvom. Ali malo, po malo, našao sam računicu. A volim životinje i prirodu pa mi nije teško“, kaže za InfoBijeljina Mišo.
 
Zbog otpornosti na loše vremenske uslove i bolesti, kao i odličnog kvaliteta mesa, opredijelio se za pramenku.
 
“Uglavnom su na ispaši. Na ovom brdsko - ravničarskom području, u podnožju Majevice, ima dosta hrane, a komšije vole kad dovedem stado jer im tako očiste njivu. Sad koristim za ispašu 50 dunuma, a i vrijeme je poslužilo jer nema snijega. Kad zatreba  dodam i malo koncentrovane hrane. Nema nekog posla oko njih. Nije karakteristično za pramenke, ali znaju da se jagnje dva puta godišnje, i to po dvoje pa čak i više jagnjadi.  A ova pasmina je tražena jer ima vrlo kvalitetno meso pa se jaganjci lako i brzo rasprodaju. Ja sam već svoje prodao a ostavio sam samo matično stado“, priča ovaj ovčar.

 
Ni ugrađen pejsmejker, ovog šezdesetjednogodišnjaka koji je po struci poljoprivredni tehničar, nije spriječio da napusti ovčarstvo. 

Vjerni pomagač mu je pas koji je od milja dobio ime Mali i može da zamijeni dva pastira.
 
Podsticaji koje ostvaruje dobro dođu za nabavku hrane, vitamina i veterinarske usluge. Vuna je nekada donosila 10 do 15 odsto dohotka, sada je baca. Niko je ne želi ni za poklon, pa Mišo nastoji da joj nađe namjenu.
 
“Mogu da je koriste fasaderi za izolaciju objekata, mogu i voćari da njom štite stabla, a vuna se ljeti natopi vodom i stavi kod stabala te koristi kao rezervoar vlage“, kaže ovaj poljoprivrednik. 

 
Sinovi mu pomažu, siju i obezbjeđuju hranu, ali nije siguran da će nastaviti da se bave ovčarstvom. On se neće odreći svog stada dok ga zdravlje služi. Ovo mu je jedini izvor prihoda dok ne napuni 65 godina kada će ostvariti pravo na starosnu penziju. 
 
Tri puta je na sajmovima poljoprivrede u Bijeljini osvajao zlatne medalje i šampionske titule, ali ipak najveće zadovoljstvo mu donosi boravak u prirodi i osjećaj slobode, bez pritiska i stresa. 
Pratite InfoBijeljina.com putem Android i IOS aplikacije, te društvenih mreža FacebookTwitter, Instagram i VIBER zajednice.
Tagovi

Vaš komentar


Komentari ( 0 )