Na Kongresu SDA, koji će biti održan danas u Sarajevu i gdje će Bakir Izetbegović ponovo biti izabran za predsednika ove partije, usvojiće se i dokument pod nazivom Programska deklaracija SDA, a koji u sadržaju donosi uspostavljanje države - Republika Bosna i Hercegovina, bez entiteta, i uvođenje bosanskog jezika za sve građane!

- BiH bi bila definisana kao demokratska, regionalizovana, pravna i socijalna država pod nazivom Republika Bosna i Hercegovina, sa tri nivoa vlasti: državnim, regionalnim i lokalnim, s gradom Sarajevom koji je politički, administrativni, kulturni i ekonomski centar BiH - piše, između ostalog, u Programskoj deklaraciji SDA.

Političari iz Republike Srpske kažu, za "Novosti", da je pomenuti dokument još jedan dokaz da politika SDA ide u smjeru ukidanja Republike Srpske i centralizacije BiH.

Dr Nenad Stevandić, predsednik Srpskog kluba u Parlamentu BiH i predsednik Ujedinjene Srpske, kaže za "Novosti" da je deklaracija antisrpska i suprotna odlukama Narodne skupštine RS, kao i zvaničnim politikama institucija RS.

- Nigdje u Ustavu nemate definiciju Republika Bosna i Hercegovina - kaže Stevandić. - To je antiustavno djelovanje. BiH je sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Ovakav dokument SDA, gdje se pokušava nametnuti ideja Republike BiH, kao i uvođenje bosanskog jezika za sve građane, pokazuje kakva je politika bošnjačkog Sarajeva.

Radovan Kovačević, portparol SNSD, kaže za "Novosti" da deklaracija pokazuje da oni koji su započeli rat u BiH, a to je SDA i njihova politika, nikada se nisu ni odrekli ratnih ciljeva.

- Ukoliko SDA želi da formira Republiku BiH, neka to i uradi, ali bez teritorije Republike Srpske - ističe Kovačević i dodaje da je bosanski jezik, a za koji se zalažu u SDA, nepostojeći i predstavlja pokušaj uzurpacije srpskog jezika.

Iz Partije demokratskog progresa (PDP) takođe stiže oštro reagovanje na deklaraciju SDA i smatraju paradoksalnim da se SDA u svojoj deklaraciji zalaže za ljudska prava i slobode, a u isto vrijeme promoviše afirmaciju takozvanog "bosanskog jezika" kao zajedničkog identiteta svih građana BiH.

- Oni bi trebalo da znaju da srpski narod nema problem sa svojim identitetom, da je jezik kojim govori srpski, što je oduvijek bilo i ostaće - saopšteno je iz PDP.

Ta stranka navodi da bi bilo mnogo konstruktivnije da SDA sa koalicionim partnerima predloži i obezbijedi puna prava Srba u Federaciji BiH, što uključuje i pravo na jezik i pismo.

- Ovakvom deklaracijom SDA će samo pogoršati ionako lošu političku situaciju u BiH, a što se tiče spornih dijelova njihove deklaracije, možemo im poručiti samo jedno: pusti snovi - naglašavaju u PDP.

ZAHTEVI IZ DEKLARACIJE

U deklaraciji SDA još se traži reforma policije, ukidanje entiteskog veta pri glasanju, ulazak BiH u NATO, osnivanje Vrhovnog suda, kao i sprečavanje širenja optužbi prema Bošnjacima zbog radikalnog islama i terorizma.

DODIK: ATAK NA USTAVNI POREDAK

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je u petak da deklaracija koju namjerava da usvoji SDA Bakira Izetbegovića, predstavlja tipični atak na ustavni poredak.

- To je njihova priča o islamskoj državi, da oni budu većina i uvedu šerijat. To je prvi korak ka tome, mi to dobro čitamo - rekao je Dodik. - Da kažemo - nema Republike Srpske. E ima RS, ima srpskog naroda i biće ga sve više. Oni vrlo dobro znaju da se Srbi nikada neće odreći RS, niti će dozvoliti pritiske.

On je rekao da će tražiti da se utvrdi da li je ova deklaracija protiv Dejtona, kao i da Srbi za razliku od njih neće unitarnu Bosnu.

SPORAZUM POTPISAN 1995. GODINE I DALjE NAJVAŽNIJI DOKUMENT O BIH "DEJTON" GARANT REPUBLIKE SRPSKE

Samo postojanje Republike Srpske, kao i njene granice, garantovani su tekstom Dejtonskog sporazuma, potpisanog 1995. godine. Dogovorom iz Dejtona postavljen je ustavnopravni okvir Bosne i Hercegovine, kojim je ona uspostavljena kao država koju čine dva ravnopravna entiteta - Federacija BiH i Republika Srpska, kao i tri ravnopravna naroda - Srbi, Hrvati i Bošnjaci. Sastavni dio Sporazuma, kao Aneks 4 je Ustav novostvorene države, koji, između ostalog, predviđa i mehanizme kojim svaki narod preko svojih poslanika u Skupštini može da zaustavi donošenje odluka za koje smatra da ugrožavaju njegov vitalni interes. Sporazum i Aneks 4 garantuju i pravo Srpske na posebne paralelne veze sa Srbijom.

Dejtonski sporazum postignut je u bazi Rajt Peterson a zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.