Od čega je napravljen univerzum?

Vekovima su ljudi posmatrali galaksije i doprli do unutrašnjosti atoma. Ali, sve što smo ikada videli čini samo 5 odsto univerzuma. Za ostatkom još uvek tragamo. Smatra se da 27 odsto univerzuma čini tamna materija, supstanca koja ne emituje niti reflektuje svetlo. Astronomi su sigurni da ona postoji, jer se galaksije ne bi formirale bez nje – razletele bi se, umesto što su se zgusnule u džinovska prostranstva kamenja, prašine i planeta.

Niko sa sigurnošću ne zna šta je tamna materija. Ona može biti sačinjena od hipotetičkih čestica nazvanih slabo interagujuće masivne čestice ili od sterilnih neutrina. Naučnici još uvek čekaju da detektor uoči sićušne zrake svetla koje bi obični atomi trebalo da proizvedu kada sudare sa česticama tamne materije.

Šta bi trebalo da znamo o gravitacionim talasima?

Da bi se objasnilo ubrzano širenje univerzuma, trenutna teorija govori da u univerzumu mora postojati gravitaciona sila, za koju mi mislimo da je tamna energija. Ona ima neke veze sa energetskim sadržajem praznog svemira – kosmološka konstanta koju je Ajnštajn smislio u svojim, sada ironičnim, naporima da dokaže da se univerzum ne širi. Astronomi pokušavaju da izmere veličinu tamne energije, ali kako ona zapravo deluje i dalje je zagonetka.

Zašto je gravitacija tako čudna?

Od 4 osnovne sile u univerzumu, gravitacija je najčudnija, s obzirom da ne postoji dovoljno dobro objašnjenje zašto je nekoliko kvadriliona puta slabija od elektromagnetizma ili sila koje drže jezgro atoma na okupu. Zašto puki magnet za frižider može odoleti sili gravitacionog polja Zemlje?

Teoretičari imaju nekoliko ideja. Jedan pokušaj objašnjenja je pokušao da spoji relativnost – koja objašnjava gravitaciju kao posledicu zakrivljenja prostor-vremena – sa kvantnom mehanikom, prirpisujući gravitaciju poljima čestica koje se zovu gravitoni. Ili, možda je gravitacija jaka kao i ostale tri sile, ali njen uticaj dopire do drugih dimenzija.

Da li smo sami?

Astronomi su pronašli na hiljade egzoplaneta koje orbitiraju oko dalekih zvezda. To nam ukazuje da postoji mogućnost da samo naša galaksija ima bilione planeta koje su slične Zemlji.

Ali, ako negde postoje uslovi za život, zašto mi nismo videli znake vanzemaljskog života? Ovaj problem je poznat kao Fermijev paradoks. 

Neki naučnici i filozofi smatraju da je biološki život prelazni oblik i da je dominantan oblik života u univerzumu u vidu superinteligentnih robota, koji mogu da žive u hladnijim, mračnijim mestima koja mi nismo ni istražili. I možda ovi roboti ne bi želeli da komuniciraju sa nama, s obzirom da smo za njih primitivna forma života.

Da li je naš univerzum jedini?

Neki fizičari vode rasprave o tome da postoji više univerzuma i da mi živimo u onom koji omogućava razvoj života. Ostaje da sačekamo odgovor, do koga nije nimalo lako doći.