Među ženama koje su posvetile život nauci, često dominira Marija Kiri. Ona je otkrila dva elementa, bila je prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu 1903. godine i bila je prvi čovek koji je osvojio i drugu Nobelovu nagradu 1911. godine. Međutim, Kiri nije bila prva žena koja se posvetila nauci. Mnoge druge sjajne, posvećene i odlučne žene su godinama bile lideri u naučnoj oblasti.

Emili du Šatlet (1706-1749)

Gabrielle-Emilie Le Tonnelier de Breteuil, ćerka šefa francuskog suda protokola, udala se za Markiza du Šatleta 1725. godine. Živela je život dvoranina i rodila troje dece, ali je sa 27 godina počela ozbiljno da studira matematiku, a kasnije je počela da se usavršava i u oblasti fizike. Ovo interesovanje inteziviralo se kada je započela vezu sa filozofom Volterom, koji je takođe gajio ljubav prema naquci. Njihova naučna saradnja se razvila i zajedno su opremili laboratoriju i dosta vremena provodili u dvorcu Sireja. Često su se međusobno takmičili.

Njen najvažniji doprinos nauci je francuski prevod Principa Isaka Njutna, koji se i danas koristi. 

Karolina Heršel (1750-1848)

Heršelova je bila nešto više od roba domaćinstva svojih roditelja u Hanoveru, iako je sebe kasnije opisala kao „porodičnu Pepeljugu“. Kada je njen stariji brat Vilijam došao u Englesku 1772. godine da bi vodio domaćinstvo u Batu, Heršel je savladala pevanje, kako bi pratila Vilijama koji je svirao orgulje za Oktagonsku kapelu. Međutim, njen brat je prekinuo tu karijeru i okrenuo se ka astronomiji, a Karolina je počela da ga prati i u toj oblasti. Bratu je pružala pomoć izlažući svoja zapažanja, kao i u izradi teleskopa. Postalaje izvanredan astronom i vešto je otkrivala nove magline i zvezdana jata.

Bila je prva žena koja je otkrila kometu (ukupno je otkrila 8 kometa) i prva je naučnica čiji je rad objavilo Kraljevsko društvo. Takođe, Karolina je prva žena koja je bila plaćena za naučni rad, jer je njen brat Vilijam, kada je postao kraljev astronaut nakon njegovog otkrica Urana 1781. godine, ubedio svog pokrovitalja da njegovog asistenta nagradi godišnjom platom. Nakon smrti Vilijama, Karolina se povukla u Hanover i tamo je nastavila svoj astronomski rad sastavljajući katalog maglina i povećala je broj zvezdanih jata od 100 na 2 500. Umrla je 1848. godine u 97. godini. Dobila je mnoga priznanja u svojoj oblasti, uključujući i zlatnu medalju iz Kraljevskog astronomskog društva.

Meri Aning (1799-1847)

Brat Meri Aning je 1811. godine primetio kostur krokodila na primorskoj litici u blizini Lajm Ridžisa u Engleskoj. Njegova sestra, koja je tada imala 11 godina, otkopala je lobanju i 60 pršljena kako bi ih prodala privatnom kolekcionaru za 25 funti. Medutim, to nije bio kostur krokodila, vec guštera ribe, koji je kasnije nazvan ihtisaorus. Tako je Aningova započela svoju uspešnu karijeru lovca na fosile. Pored ihtisaorusa, dugovratog plesiosaorusa i pterodaktila, otkrila je i mnoge fosile koji su pomogli naučnicima da nacrtaju sliku morskog sveta pre 200 miliona do 140 miliona godina tokom Jure. Imala je malo formalnog obrazovanja i zbog toga je učila anatomiju, geologiju, paleontologiju i naučne ilustracije. Naučnici iz tog vremena putovali su daleko od Njujorka do Lajm Ridžisa kako bi se konsultovali sa Meri Aning o lovu na fosile.

Meri Somervil (1780 – 1872)

Zaintrigirana odgovorima na matematička pitanja u jednom ženskom magazinu, Meri Ferfaks je u 14. godini, iz Škotske počela da se bavi algebarskim izrazima i matematikom, prkoseći zabrani njenog oca koji je bio protiv toga. Ona se od studija okrenula braku kada se 1804. godine udala za kapetana ruske mornarice, ali se nakon njegove smrti vratila u Edinburg i uključila u intelektualne krugove i nastavila bavljenje matematikom. Družila se sa ljudima poput pisca Voltera Skota i naučnika Džona Plejfera. Nakon što je upoznala svog drugog supruga, Vilijama Somervila, Meri se seli u London i postaje domaćica intelektualnog kruga koji su činili astronom Džon Heršel i pronalazač Čarls Bebidž.

Počela je da eksperimentiše sa magnetizmom i proizvela seriju spisa o astronomiji, hemiji, fizici i matematici. Prevela je delo Mehanizam, astronoma Pjera Simona Laplasa, na engleski jezik. Iako je bila nezadovoljna rezultatom prevoda ovog dela, on je korišćen kao udžbenik duže vreme tokom narednog veka. Somervil je jedna od prvih žena, zajedno sa Karolinom Heršel, koja je bila član Kraljevskog astronomskog društva.

Marija Mičel (1818 – 1889)

Mlada Marija Mičel interesovanje za zvezde nasledila je od svog oca koji je tačnost zapažanja zvezda proveravao hronometrom za ostrvo Nantaket u državi Masačusec. Naučio je svoju decu da koriste sekstant i reflektor. Marija Mičel je u svojoj 12. godini pomagala ocu da snimi vreme pomračenja. A u sedamnaestoj je već osnovala svoju školu za devojčice, učeći ih matematiku i druge nauke. Ona se popela na vrh američke astronomije kada je 1847. godine kroz svoj teleskop ugledala trag komete. Mičel je počastvovana širom sveta, dobila je odlikovanje od kralja Danske i postala prva žena koja je izabrana za Američku akademiju nauke i umetnosti. Godine 1857. godine je otputovala u Evropu, gde je posetila opservatorije i sastala se sa intelektualcima, uključujući i Meri Somervil. Pisala je o tome kako je strm i težak uspon u nauci i kao takav teško može biti u skladu sa dužnostima supruge i majke. Mičel je postala prva žena koja je postala profesor astronomije u SAD, kada je unajmio Koledž Vasar 1865. godine. Tamo je nastavila svoje opservacije, naročito Sunca, putujući oko 3 000 kilometara kako bi prisustvovala pomračenju.