Teško je, ali se mora ići naprijed. Sa ovim riječima nas je dočekao Brano Mitrović iz semberskog sela Jelaz koji sa porodicom brine o farmi na kojoj trenutno ima 80 grla, od čega je 35 muznih krava, a ostalo su junad, bikovi i telad.

- Ako nastavi ovako neće valjat, ne možemo izdržat, manjak nam je površina zemlje, hrana skupa, kupujemo maltene sve. Imamo momentalno silažu našu, a ono sve ostalo kupujemo. Sleduje nas da kupujemo cijelu godinu hranu za stoku, a 80 - 90 grla nije lako nahranit. Bez dovoljne površine zemlje i hrane nema opstanka na selu. Borimo se, nadamo se najboljem - kaže Brano za portal InfoBijeljina.

Analizom stočne hrane na mikotoksine i korištenjem hrane provjerenog kvaliteta izbjegava se rizik pojave aflatoksina, koji je najveći problem na farmama jer se u tom slučaju mlijeko prosipa, a Mitrovići dnevno proizvedu 500 litara. Promijenili su tri, četiri različite hrane. Za sada, kažu, opstaju, dok drugi imaju problema.

U Brocu je dosta ljudi isključeno iz otkupa mlijeka, a žive od toga. Za ishranu stoke zadužen je Branin zet Njegoš Arambašić koji živi u Dvorovima, ali veći dio dana provodi na farmi. On mu je desna ruka. Trenutno je 25 grla u sistemu muže. Cijena mlijeka je 97 pfeniga po litru. 28 pfeniga je premija, zahvaljujući kojoj, kažu, opstaju. Velika je razlika između proizvodnje prije deset godina kada su povećali broj grla na farmi i danas.

- Što se tiče cijene nije lako, al opstaje se. Koncentrovanu hranu kupujemo, nekada je cijena bila povoljnija, ali sada ne. Razumijemo i one koji proizvode hranu, ali nije lako ni nama. Najveći problem nam je proizvodnja kukuruza zrna. Četiri zadnje godine su nam katastrofalne što se tiče prinosa, ne samo nama, već svima. Nije lako održati dnevnu proizvodnju mlijeka na istom nivou, pogotovo kada su sušne godine, pa je loš kvalitet silaže - pojašnjava Njegoš.

Za razliku od kukuruza, rod pšenice bio je dobar. Nisu je prodali da bi je kompenzovali za stočnu hranu i tako smanjili troškove, ali izgubili su pravo na podsticaje Agrarnog fonda grada Bijeljina.

- Čini mi se vako ljudi ko ja da smo mi na belaju najviše. Agrarni fond nam nije isplatio podsticaje ni za junice, ni za mušku telad, ništa nisu isplatili. Mi ako poručimo hranu, a ne platimo ne možemo poručiti drugu. Mljekara jedino mjesečno redovno plaća i premije stižu redovno pa uspijevamo da održimo proizvodnju - priča Brano za InfoBijeljinu. 

Imali su 150 tona pšenice i izgubili 3.000 maraka na podsticaju.

- To nije malo za seljaka. Domaćin koji proizvede 15 vagona u jednoj godini ne može da ostvari podsticaj od 5,10 pfeniga ako je ne proda. Mi smo primorani znači da prodamo pšenicu da bi ostvarili podsticaj. Ništa nije idealno znamo mi sve. Mnogi se žale na državu, al svi podsticaji za mlijeko stižu redovno, isplaćeni su svi podsticaji za mehanizaciju, za muzne krave - napominje Njegoš.

Svu žensku telad ostavljaju za priplodne junice, a mušku za tov. Cijena bikova je oko 8 maraka plus PDV i za sada je ova proizvodnja isplativa.

Posljednjih nekoliko godina uz pomoć podsticaja zanovili su i mehanizaciju, kupili traktor, priključke.

Trenutno obrađuju 40 hektara, a potrebno im je, kažu, barem 100 ha. Od obradivih površina zavise i planovi koje kuju odavno - povećanje broja grla i modernizovanje farme, što trenutno nije rentabilno jer moraju da kupuju hranu, naročito u ovakvim sušnim godinama.